Jedna od najčešćih grešaka u akvaristici je nedovoljno česta zamena dela vode u akvarijumu. Čak i akvaristi sa malo više staža umeju da zanemare zamenu vode, što neminovno dovodi do problema, kako sa ribama tako i sa biljem.

Akvarijumi sa malom zapreminom, a gusto naseljeni, prvi su na udaru štetnih dejstava. Akvarijumske ribe izbacuju produkte metabolizma u okruženje u kome žive. 

Najbolji način odstranjivanja štetnih materija je promena dela vode. Aktivni ugalj ima ograničenu moć apsorpcije, i pri određenim uslovima, može da otpusti nakupljene otrove nazad u vodu.

 

Temperatura

Od temperature vode zavisi živahnost riba, intenzitet ishrane, a samim tim i tempo njihovog rasta. Poznato je da se pri niskim temperaturama vode smanjuje prohtev ribe za hranom, a pri skroz niskim temperaturama prohtev ribe za hranom prestaje.

Fizičke i hemijske karakteristike vode su od izuzetnog značaja za zdravlje i život stanovnika našeg akvarijuma, dakle za njihovo ukupno fiziolosko stanje. Nagla kolebanja vrednosti ovih parametara, što je čest slučaj kod premeštanja riba iz akvarijuma u akvarijum, mogu dovesti do teških poremećaja pa neretko i do uginuća. Za akvaristiku su vazne sledeće karakteristike vode: 

-temperatura

-sadržaj kiseonika

-kiselost (pH)

-ukupna tvrdoća (dGH)

-karbonatna tvrdoća (dCH)

-količina nitrita

Temperatura

Optimalna temperatura za držanje većine akvarijumskih riba je oko 24°C. Ipak svaka vrsta za sebe ima posebne zahteve u tom smislu, pogotovo ako se upustimo u njeno razmnožavanje. Kolebanje temperature u akvarijumu za ±5°C nije dobro za zdravlje riba. Grejač sa termostatom je zato najbolje rešenje i morao bi da održava kolebanje temperature vode u granicama ±1°C.

Čvrste materije koje izbacuju ne predstavljaju toliki problem, koliko one u tečnom stanju. Ribe ih izlučuju konstantno i u značajnim količinama. Putem škrga se izlučuje 80-95% azotnih produkata metabolizma, od kojih 50% predstavlja amonijak.

 On je i najotrovnije od tih azotnih jedinjenja, jer deluje i pri velikim razređenjima (1:200000). Drugi po redu su nitriti, pa zatim nitrati. U uobičajenim uslovima amonijak disocira u amonijačnu bazu, koja nije otrovna, ali deluje iritirajuće.

U baznoj vodi formira se više slobodnog amonijaka, a i izlučivanje azotnih produkata iz organizma riba je otežano. Pri vrednosti vode od ph 8 slobodno je samo 5% amonijaka, dok je pri ph 9 slobodno čak 20%. Toksičnost amonijaka zavisi i od drugih faktora kao što su tvrdoća i temperatura vode kao i atmosferski pritisak.

 Pri akutnom trovanju ribe dišu ubrzano, nemirne su, ispoljavaju grčeve i brzo uginu. Pri hroničnom trovanju normalno uzimaju hranu, ali slabe i ne rastu. Javlja se oštećenje škrga, epiderma i nerava, krvavljenje u unutrašnjim organima i jače lučenje sluzi.

 

Kolonije bakterija naviknute na vodu bogatu kiseonikom brzo će uginuti što doprinosi stvaranju velike količine nitrita.

Ponovnim pokretanjem filtera, ti se nitriti direktno ubacuju u akvarijum što često može biti fatalno po njegove stanovnike.

Smatra se da je otprilike jedan čas maksimalno vreme bezbedne neaktivnosti takvih filtera.

Ako filter ne radi duže, potrebno ga je potpuno očistiti pre startovanja.

I nitrate koji su manje škodljivi potrebno je odstranjivati iz vode, kako zbog štetnog dejstva na ribe, tako i zbog toga što podstiču ubrzan razvoj algi koje štete bilju.