Fizičke i hemijske karakteristike vode su od izuzetnog značaja za zdravlje i život stanovnika našeg akvarijuma, dakle za njihovo ukupno fiziolosko stanje. Nagla kolebanja vrednosti ovih parametara, što je čest slučaj kod premeštanja riba iz akvarijuma u akvarijum, mogu dovesti do teških poremećaja pa neretko i do uginuća. Za akvaristiku su vazne sledeće karakteristike vode: 

-temperatura

-sadržaj kiseonika

-kiselost (pH)

-ukupna tvrdoća (dGH)

-karbonatna tvrdoća (dCH)

-količina nitrita

Temperatura

Optimalna temperatura za držanje većine akvarijumskih riba je oko 24°C. Ipak svaka vrsta za sebe ima posebne zahteve u tom smislu, pogotovo ako se upustimo u njeno razmnožavanje. Kolebanje temperature u akvarijumu za ±5°C nije dobro za zdravlje riba. Grejač sa termostatom je zato najbolje rešenje i morao bi da održava kolebanje temperature vode u granicama ±1°C.

Kiseonik

Sadržaj kiseonika u vodi opada sa povećanjem njene temperature. Pošto većina akvarijumskih riba živi utoplim, tropskim vodama, aerisanje akvarijuma ne sme biti ni prejako ni preslabo. To se postiže upumpavanjem vazduha preko kamena za raspršivanje, a u dobro osvetljenim akvarijumima i preko biljaka. Motorni filteri najčešće imaju na sebi aerator sa mogućnošću podešavanja količine protoka vazduha. Ako ribe držimo u posudi bez pumpice za vazduh moramo paziti da akvarijum ne prenaselimo. Tada je posebno važno da je površina vode dovoljno velika da pravilno obezbedi dovoljno spontano rastvaranje kiseonika u vodi za onoliko riba koliko imamo u posudi.

 Kiselost-pH

Ribe su vrlo osetljive na kiselost ili kiselu reakciju vode. Ona predstavlja koncentraciju (potencial)vodonikovih jona u rastvoru i izrazava se kao pH vode. Voda može biti neutralna (pH7), to jest alkalna (pH vise od 7) i kisela (pH manje od 7). Za većinu akvarijumskih riba optimalni pH kreće se oko neutralne vrednosti, dakle oko pH 7.1. Ipak, za neke vrste on ide do graničnih vrednosti koje su u rasponu od 5.5 do 9,0, a za uslove mresta ta se vrednost posebno podešava. Merenje neutralna kiselosti vode izvodi se elektronskim pH-metrom ili kolor testovima.

 Tvrdoća

Tvrdoća vode se definise kao sadržaj rastvorenih soli kalcijuma (Ca) i magnezijuma (Mg) u njoj. Ukoliko je njihov sadržaj neznatan, vodu nazivamo mekom, a ako je visok voda je tvrda. U hemijskom smislu razlikujemo opštu tj. ukupnu, stalnu i privremenu tvrdoću vode.

 -Stalna tvrdoca vode predstavlja sadrzaj sulfata i hlorida kalcijuma i magnezijuma rastvorenih u njoj.

-Privremena tj. karbonatna tvrdoca vode predstavlja sadržaj bikarbonata kalcijuma i magnezijuma rastvorenih u njoj.

-Zbir stalne i privremene tvrdoće čini ukupnu tvrdoću vode.

 

Tvrdoća vode se izražava zbirom miligram ekvivalenata jona kalcijuma i magnezijuma u jednom litru vode.U akvaristici je najpogodnije izrazavati tvrdoću u ruskim ili nemackim stepenima. Ti stepeni su jednaki i iznose 20.04mg/l kalcijuma ili 12.16mg/l magnezijuma za l°dGH. Karbonatna tvrdoća, koja je najvaznija za razvoj ikre, u literaturi se označava kao dCH.

 Prema ukupnoj tvrdoći, vode se mogu podeliti u grupe:

-veoma meka voda 0-4°dGH

-meka voda 4-8°dGH

-voda srednje tvrdoće 8-12°dGH

-tvrda voda 12-18°dGH

-veoma tvrda voda 18-3°°dGH

 Tvrdoća vode se u literaturi može naći izrazena i u drugim jedinicama. Merenje karbonatne i ukupne tvrdoće, u akvaristici, uglavnom se izvodi kolor testovima, a u novije vreme i konduktometrima koji dobijene vrednosti izražavaju u milivalima po litru (mval/1).