Mali akvarijumi su postali jako popularni, iako za početnike nikako nisu preporučljivi. Iz jednog veoma jednostavno razloga, kada je nivo vode nizak, ključni vodeni parametri se brzo menjaju, i ne ostavljaju prostora za eventualne greške.  Zbog ovih činjenica i iskusni akvaristi ne praktikuju koriščenje malih akvarijuma.

 Pre nego što nabavite akvarijum morate znati gde ćete ga postaviti. Funkcionalni i sigurnosni zahtevi kod položaja su na prvi pogled beznačajni, ali morate znati da akvarijum veličine 250L, sa postoljem, potpuno opremljen i napunjen može težiti i preko 500kg. Dakle, površina na kojoj će stajati mora biti čvrsta, bez vibracija i za veće akvarijume je potrebno napraviti statistički proračun čvrstoće poda. Akvarijum treba biti na vidljivom mestu, ali ne sme smetati uobičajenom kretanju po prostoriji. U akvarijumu izloženom direktnoj sunčevoj svetlosti razvijaju se neželjene alge, stoga bi trebao biti u tamnijem delu sobe. 

Akvaristika traži neprestan čovekov kontakt sa prirodom i njeno razumevanje. Intelektualni i duhovni razvoj akvarista proizilazi iz neprestanog otkrivanja i učenja. Sve znanstvene discipline proizilaze iz prirode i njezinih procesa, pa su i osnovna znanja hemije, biologije, fizike i ostalih neophodne za dobro razumevanje akvaristike. Akvaristika potiče iz Japana i Kine u kojima je ovaj hobi visoko u svesti razvijen još od 10. stoleća. Znanje prirodnih ciklusa koji predstavljaju prirodna okruženja i njihovu harmoniju (Feng Shui-filozofija uređenja životnog prostora u skladu sa prirodom) prenesena su na akvarijume koji zapravo i funkcionišu po ovakvom principu.

Skoro svaki amaterski akvarijum sadrži sledeće komponente:

1. sistem za filtriranje vode;
2. sistem za aeraciju (obogaćenje vode vazduhom);
3. sistem za osvetljenje;
4. sistem za grejanje ili hlađenje vode (zavisno od stanovnika akvarijuma);
5. poklopac čija je namena da sprieči ribice da napuste akvarijum, ali i bilo šta iz spoljnjeg sveta da uđe u akvarijum.

Sistemi filtracije obično kombinuju mehaničku, nekada hemijsku i biološku filtraciju. Sistemi filtracije su najsloženiji sistemi koji se koriste na jednom akvarijumu.

Osnovna podela bila bi po tipu vode:

• morski,
• slatkovodni
•  boćati (brakični) akvarijum.

   Temperaturni raspon deli akvarijume na:

• toplovodne 
• hladnovodne.

Akvarijumi se također dele po vrsti organizama koje držimo, pa tako susrećemo biotopne ili zemljopisne akvarijume koji sadrže određene vrste organizama sa jednog biotopnog područja (npr. akvarijum područja Amazone sadrži biljke i ribe amazonskog sliva, a uslovi su određeni svojstvima kao i u prirodnom staništu).

Početnici često zbog neznanja stavljaju ribe u nespreman akvarijum što dovodi do bolesti i uginuća ribica. To se može sprečiti cikliranjem akvarijumske vode.

Nakon što ste nabavili sve potrebno za akvarijum, potrebno je akvarijum i opremu očistiti (prebrisati acatom i isprati, ispirati šljunak sve dok voda ne bude potpuno bistra). Ako stavljate mangrove panjeve potrebno ih je prokuvati. Nakon što napravite setup,ulijete vodu tretiranu sredstvom za pripremu vode (npr. Tetra aquasafe), ukljucite svetlo (10 - 12 sati dnevno), grejač i filter, potrebno je pričekati barem dve sedmice pre nego što se u akvarijum stave ribice da bi došlo do biološkog sazrevanja akvarijuma.