ULOGA svetlosti u akvaristici je veoma važna, jer se samo punim obezbeđenjem svetlosti, bilo prirodne, bilo veštačke, omogućuje potpuno normalan život riba i biljaka u akvarijumu. Stoga treba odrediti koje je svetio najpogodnije, u kojoj količini i kakav treba da bude ritam osvetljenja. Reć je o biološkoj osnovi pitanja, o tome kako ona utiče na boju ribe, želju za ishranom, način i mesto boravka u akvarijumu, na orijentaciju ribe u vodi pa i na utisak i izgled koji ostavlja na nas. Pošto su ribe i biljke koje mi gajimo iz tropskih krajeva njima je potrebna 10—12 h svetlosti. Ako ne stvorimo takve uslove, smanjiće se fotosinteza biljaka i poremetiće se odnos svetlost-biljka-riba-ugljendioksid-biljka. Na taj način se smanjuje i prirodna količina rastvorenog kiseonika u vodi.

Pošto ste kao savestan akvarista početnik, potrošili dosta vremena sakupljajući informacije o akvarijumskim ribicama za koje ste se odlučili, njihovim potrebama, navikama i potrebnoj zapremini akvarijuma u kome ćete ih držati, pristupićete njegovom formiranju. Podloga, enterijer, biljke i potrebna oprema, uključujući i osvetljenje odabrani su, obrađeni i postavljeni po svim pravilima. Voda je pripremljena, dehlorisana, zagrejana na potrebnu temperaturu i sve je, dakle spremno za smeštanje vaših ljubimaca u njihov novi dom, ali PAŽNJA!!!

Ribe se non-stop kupaju u zbunjujućoj mešavini proteina, soli i mnogih rastvorenih supstanci... Sposobne su da prepoznaju i reaguju na ove supstance putem svojih veoma osetljivih čula ukusa i mirisa. Razlika između ova dva čula kod riba nije toliko velika kao kod kopnenih životinja. Čulo mirisa je obično lokalizovano u predelu lica ribe, a čulo ukusa može biti lokalizovano i na spoljnim delovima tela kao i u ustima.

Hemijski sastav vode obezbeđuje ribi informacije o okruženju naročito u mračnoj i mutnoj vodi, olakšava joj lov i izbegavanje predatora. Vođena ovim hemijskim impulsima, riba pronalazi svoj cilj vrlo spretno i precizno. Jedan od najboljih primera za neverovatno čulo mirisa i ukusa kod riba je Losos. Posle pređenih stotina kilometara kroz slatku vodu dolazi do okeana gde raste dok ne oseti nagon za mrest. Tada se nepogrešivom tačnošću, vođen ovim čulima, vraća na mesto gde je i sam bio izmrešćen i produžava svoju vrstu. Ova čula su takođe veoma značajna kod jatnih riba. Pomoću hemijskih signala one održavaju kontakt i drže se zajedno.

Stanište ili biotop (postojbina, životna okolina) je jedinstvena funkcionalna jedinica ekološkog sastava, određena geografskim, biotičkim i abiotičkim svojstvima; sva staništa iste vrste čine jedan stanišni tip.

 To je životni prostor koji obuhvata klimatske i biotske faktore,  zemlju i reljef.

 Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, npr. u jezeru, reci ili pustinji i tu ga je lako pronaći.

 Ekološka niša, međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki organizam, već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici (npr. vrstu ishrane), kao i položaj koji zauzima u odnosu na ekološke faktore. Ekološka niša govori o ulozi jedne vrste u ekosistemu.

Izgled i osobine

 Ancistrusi su tipični predstavnici porodice Loricariidae; odlikuju se vertikalno spljoštenim telom i ustima koje igraju ulogu sisaljke. Sisaljka služi za struganje algi i mikroorganizama sa kamenja, te opiranje jakoj vodenoj struji. Od ostalih članova podporodice Ancistrini razlikuju se kraćim i širim telom, te širom glavom.