ULOGA svetlosti u akvaristici je veoma važna, jer se samo punim obezbeđenjem svetlosti, bilo prirodne, bilo veštačke, omogućuje potpuno normalan život riba i biljaka u akvarijumu. Stoga treba odrediti koje je svetio najpogodnije, u kojoj količini i kakav treba da bude ritam osvetljenja. Reć je o biološkoj osnovi pitanja, o tome kako ona utiče na boju ribe, želju za ishranom, način i mesto boravka u akvarijumu, na orijentaciju ribe u vodi pa i na utisak i izgled koji ostavlja na nas. Pošto su ribe i biljke koje mi gajimo iz tropskih krajeva njima je potrebna 10—12 h svetlosti. Ako ne stvorimo takve uslove, smanjiće se fotosinteza biljaka i poremetiće se odnos svetlost-biljka-riba-ugljendioksid-biljka. Na taj način se smanjuje i prirodna količina rastvorenog kiseonika u vodi.

 

Izbor

 Nećemo sada ulaziti u raspravu o tome koliko kiseonika treba ribama, koliko ugljendioksida biljkama. To bi nas odvelo predaleko a i pitanje je da li mi to u ovoj novčanoj krizi možemo da izmerimo (testovi su iz uvoza a samim tim i skupi) i da utičemo na to, najbolje je da se rukovodimo rastom, razvojem i izgledom biljaka i riba kao i njihovim ponašanjem.

Izvor svetlosti treba da dolazi iznad površine vode tako da ribe imaju pravi smisao za orijentaciju, a i da bi biljke mogle pravilno da se razvijaju, jer je poznato da rastu ka svetlosti što bi kod nepravilno postavljenog osvetljenja dovelo do deformacije biljaka i riba.

Akvarijum može da bude osvetljen na više načina i to od dnevne svetlosti preko običnih sijalica do onih specijalnih namenjenih akverijumima (GRO-LUX).

Dnevno svetlo treba izbegavati jer dovodi do prekomernog razvoja zelenih algi koje će zagušiti biljke i učiniti akvarijum neprozirnim. Nedovoljna količina svetlosti dovodi do zaustavljanja procesa fotosinteze biljaka i do njihovog propadanja što opet dovodi do narušavanja čitavog ekosistema.

Izbor veštačkog svetla je veliko i vrlo je teško opredeliti se za jedan određeni sistem. Različiti izvori daju različitu vrstu svetlosti pa tako svaki ima svoje prednosti i svoje mane. Izbor uveliko zavisi i od finansijskih mogućnosti jer recimo neonka Sylvania Gro-lux, koja je specijalno namenjena za akvarijume, košta oko 1800din. Istina da ribe i biljke pod takvim osvetljenjim imaju izuzetne boje i da je upotreba neonskog osvetljenja na duže vreme isplativija jer je potrošnja električne energije mnogo manja nego kod obične sijalice ali je i početna investicija mnogo veća. Međutim mnogi stari akvaristi će vam reći da je stara dobra sijalica nezamenljiva. Izbor ću ipak prepustiti vama, a vi povedite računa o sledećim faktorima koji imaju ulogu u pravilnom psvetljavanju akvarijuma:

Dubina akvarijuma igra veliku ulogu jer se voda na površini ponaša kao ogledalo, pa reflektuje veliku količinu svetlosti, a i između površine i dna ima puno „prepreka" (korenje, kamenje, bilje, pa i fine male čestice koje se ne vide) koje apsorbuje svetlost. Voda koja gotovo nikad nije bezbojna upije veliku količinu svetlosti pre nego što stigne na dno (gotovo 90% na 50 cm dubine akvarijuma)

Potrebe

Boja podloge utiče utoliko što svetla podloga reflektuje svetlost pa je akvarijum samim tim mnogo svetliji. Međutim najveći broj riba se dobro oseća u akvarijumu sa tamnim dnom i tek onda pokazuje svu raskoš svojih boja, kao na primer neonka Paracheirodon innesi.

Vrsta riba i biljaka koje ćemo držati u akvarijumu je ipak najznačajniji faktor od koga zavisi jačina i raspored svetlosti koji ćemo upotrebiti. Zahtevi biljaka za određenom količinom svetlosti su vrlo različiti tako da Сгуросогупе affinis traži prigušeno svetio dok recimo Cryptocoryne usteriana traži puno svetla. Tako neke ribe vole mračne akvarijume kao što je ribaslon Gnathonemus petresi, dok džinovska zebra Danio aequipinnatus zahteva dosta svetla.

Svi navedeni faktori treba da utiču na izbor vrste i jačine svetlosti. Za početak možemo uzeti da na" 11 akvarijumske vode treba 1W obične sijalice (akvarijum od 60L   sijalica od 60W ili tri sijalice od 18W). Posmatrajući razvoj algi, biljaka i riba možemo kasnije korigovati navedenu jačinu.

Osvetljenje tereba izvesti tako da se svetio postepeno - pali i gasi što je vrlo važno. Naglim gašenjem svetla ribe nisu stigle da se pripreme za noćni odmor i da odaberu mesta gde se osećaju najsigurnije. Nagli dolazak svetlosti izaziva šok koji može dovesti i do uginuća riba. Stoga je dobro da se postavi više slabijih izvora koji će omogućiti da se pojedini delovi više, a pojedini manje, osvetle tako da možemo saditi biljke različitih zahteva za jačinom svetlosti. Svaki izvor treba da ima svoj prekidač što nam to omogućuje postepeno paijenje i gašenje svetla pa i mogućnost različitih svetlosnih efekata.

Treba napomenuti vrlo važnu stvar da struja i voda ne idu zajedno pa tako izvesti instalacije da spreče svaku eventualnu nesreću.