Pre ili kasnije, svaki hobista se suočio sa bakterijskom infekcijom svojih riba. Problemi se uglavnom pokazuju posle nekog stresnog događaja, kao što je uvođenje ribe u novi akvarijum, ubacivanje već zaražene ribe u postojeći, pa čak i mrest može fizički delovati stresno. Problem koji se neminovno nameće je: 

Kako tretirati bolesnu ribu?

Sigurno u pet šopu ima neki lek, pomislićete. Naravno da ima, štaviše, naići ćete na tuce lekova poznatih i nepoznatih proizvođača, u vidu raznih vrsta antibiotika, antibakterika i antimikrobika, pojedinačno ili u miksevima. Mnogi tada kupe jedan ili još bolje dva leka, donesu kući, i otpočnu hemijski rat na svojim ribama, misleći daje to za njihovo dobro. Ali kako da znamo da li će tretman delovati? 

Da li smo upotrebili pravi antibiotik?

Da li će imati isto dejstvo u tvrdoj i mekoj vodi?

Šta će se desiti sa mlađi koji neki vaš afrički ciklid nosi u ustima? STOP! 

Pre nego što unesete lekove u svoj akvarijum, zapitajte se, šta će se desiti sa korisnim nitrifikacionim bakterijama, znate onim što pretvaraju amonijak u nitrit, pa u nitrat kako ribe ne bi bile okružene toksičnim materijama???

Sposobnost bakterije da postane otporna na medikamente, vekovima je poznata čovečanstvu. Kroz istoriju akvaristike, godinama se govorilo o smanjivanju efikasnosti prilikom lečenja tradicionalnim lekovima. To je prvo primećeno kod tretmana tetraciklinskim lekovima i Dylox-om. Mada, nedostatak efektivnosti je često nepravedno pripisivan ovim lekovima zbog pogrešne dijagnoze, odnosno ne prepoznavanja prave vrste patogena.

Na primer, prekomerno lučenje sluzi može biti pripisano infekciji protozoama, npr. Chilodonella-om, ali isto tako, to može biti znak infekcije Gyrodactylus-om. Iako su znaci bolesti isti, paraziti koji ih prouzrokuju nemaju nikakve sličnosti. Korišćenje Dylox-a bilo bi uzaludno ukoliko je reč o Chilodonella-i. Da bi se problem još više zakomplikovao, razne bakterijske infekcije, kao i loš kvalitet vode, ispoljavaju se sličnim simptomima.

Dakle, teorijski, ukoliko želimo primeniti pravilan tretman, moramo tačno identifikovati vrstu patogena i koristiti lekove što užeg spektra dejstva. Naravno, ovo je lakše reći nego uraditi jer često je potrebno mikroskopsko ispitivanje ribljeg tkiva, a velika većina nas hobista nema ovu potrebnu opremu. Obično se svi oslanjaju na koktele lekova koji imaju spektar dejstva na više vrsta patogena. Ovaj prilaz bolestima, odnosno njihovom lečenju, praktično gledano, nije pogrešan jer se bolesti u akvarijumima uglavnom javljaju kao kombinacije više vrsta bakterija i parazita. Pritom, kao što smo dosad već mnogo puta naveli, mora se biti obazriv i umeren. Nepotrebno je opet pominjati da se logikom "ako je jedna pilula dobra, dve su još bolje" ne može ništa pozitivno postići. Prekomerne doze, kao i predugi tretmani lečenja uništavaju nitrifikacione bakterije i narušavaju biohemijsku ravnotežu.