Po nekim istraživanjima Aquarium Fish Magazina (sprovedenih 90-ih godina) preporučene doze proizvođača medikamenata kao što su erythromycin i metilen plavo, bile su za nijansu manje od onih koje je zaista trebalo primeniti za efektivno lečenje. Primetili su da je to bio slučaj (sa manjim i većim odstupanjima) i kod većine ostalih lekova. Gledajući sa druge strane, taj podatak ne smemo uzimati zdravo za gotovo, jer je rizično kockati se sa doziranjem. Osim toga, smisao uspešnog i efektivnog lečenja ribe svakako ne leži u nagađanjima. Rezultat bi često učinio mnogo više štete nego koristi.

Problem nedovoljno efektivnog tretmana ne mora biti posledica pogrešne dijagnoze. Kao što smo već rekli, otpornost bakterija, mikroorganizama i uopšte svih patogena na medikamente prisutna je i kod ljudskih i životinjskih oboljenja. Najbolji primeri za to su otpornost bakterija gonoreje na penicilin, malaričnih protozonskih parazita na chloroquine, ili nekih organizama - recimo komaraca na DDT. 80-ih godina sprovedeno je istaživanje otpornosti Gyrodactylus-a na organofosfatne trihlorfone koji su aktivni sastojci Dylox-a, Masoten-a i Combot-a. Efektivna doza koju je preporučivala mnoga tadašnja literatura bila je 0.25 ppm (parts per milion - milionitih delova. lppm = 1 mg/l). Istraživanje je sprovedeno na japankama gajenim u fontanama formiranim nekoliko godina pre početka studije. Ispostavilo se da je sugerisana doza od 0,25 ppm bila nedovoljna da ubije bakterije. U stvari, napredak je bio vidljiv tek sa povećanjem doze do 25ppm, što je sto puta veće od preporučene doze!!!

Izveštaji o otpornosti patogena na lekove, češće se odnose na bakterijske nego na parazitne infekcije. Pojava je prisutna u svim poljima akvakulture. Izveštaji japanskih studija o ovoj temi najčešće su su se odnosili na otpornost Aeromonas hvdrophila izolovane iz škrga šarana, jegulja i riba iz porodice Melanotaenia (rainbow fish). U evropskim izveštajima, otpornost ove bakterije na lekove najviše je bila prisutna kod obolelih lososa iz Atlanskog okeana i velike populacije šarana u Nemačkoj. U američkim izveštajima često se govorilo o rezistentnosti Aeromonas hydrophila-e izolovane od obolelih jegulja, na nitrofurazonske lekove.

1989. godine asocijacija Western World Pet Suppliers (W.W.P.S.A.) sprovela je veliko istraživanje na temu otpornosti Aeromonas hydrophila-e na medikamente. Cilj je bio ispitati da li su tradicionalni lekovi još uvek jednako efikasni kao i ranijih godina, i ako nisu, utvrditi da li je to zbog lošijeg kvaliteta lekova ili mutiranja i evolutivnih promena bakterije. Istraživanje je fokusirano na ribe uvežene iz Singapura. U saradnji sa 30 uvoznika ribe, uzet je uzorak iz više od 200 vrsta. Na početku istraživanja ribe su pažljivo posmatrane, da se vidi da li imaju spoljašnje lezije (ožiljke, rane), i uzorak tkiva je uziman direktno iz rane. Iz riba bez vidljivih lezija, ali sa primetnim karakterističnim promenama u ponašanju takođe je uzet uzorak, ali iz unutrašnjih organa. Uzorci su zasađeni u specijalnoj podlozi, tj. mediju koji pogoduje razvijanju aeromone. Posle 24 sata pri temperaturi od 35°C, kolonije aeromona se pojavljuju u vidu svetio žutih tačkica na mediju. Posle toga sprovedeno je još 20 testova da bi se tačno ispitala vrsta aeromone, kako bi se tretirala odgovarajućim antibiotikom. Na papiriće kružnog oblika postavljena je tačno odmerena količina antibiotika i svaki papirić stavljen je na medijum sa razvijenom kulturom bakterija. Kako se antibiotici sa papira šire po mediju, tako dolaze u kontakt sa bakterijama. Ako je antibiotik efektivan, tj. ako ima dejstvo na bakterije on će ih ubijati i polako za sobom ostavljati čist prostor na mediju na kom su se bakterije razvijale. Ovaj prostor se naziva zona inhibicije, takođe je kružnog oblika kao i papirić sa antibiotikom. Da li je antibiotik efektivan, ne određuje samo prisustvo zone inhibicije, već i njena veličina tj. prečnik. Za svaki antibiotik postoje različite tabele sa vrednostima na osnovu kojih se utvrđuje njegova efektivnost. Ceo proces od uzimanja uzoraka do utvrđivanja efektivnosti trajao je oko nedelju dana. Studija je ispitivala medikamente koji se najviše koriste u akvaristici u industrijske i hobi svrhe: Sarafloxacin (Abbot Laboratories), Erythromycin, Neomvcin, kvinolon antibakterici: nalidiksična (nalidbdc acid) i oksolinična kiselina (oxolinic acid). Takođe, individualno su testirani i sulfonamidi: sulfamethoxazole/trimetoprim poznatiji ako SXT i sulfamethoxine/ormetoprim u proizvodnji hrane poznatiji kao Romet. Od lekova još su se tu našli i Ampicilin, Nitrofuradantion i naravno Tetraciklin.

Rezultati su bili iznenadjujući. Od sedamdeset identifikovanih Aeromona, sve su imale određeni stepen multiple rezistencije, što znaži da su otporne na nekoliko vrsta lekova. Od 12 različitih lekova, više od polovine su bile otporne na 7, a neki čak i na 9!. Čak 96% procenata je bilo otporno na tetracikline. Kao najefikasniji su se pokazali kvinoloni (nalidixic acid, oxolinic acid, Sarafloxacin).

Postoje mnogi mehanizmi po kojima bakterija može postati rezistentna na antibiotike. Ova osobina je uglavnom nasledna i prenosi se putem DNK iz generacije u generaciju. To je čest slučaj kod neefektivnih tretmana, kad se većina kulture bakterija ubije antibiotikom, a onaj mali deo koji ostane razvija otpornost koju razmnožavanjem prenosi i na nove bakterije (putem DNK). Ovo je slučaj i sa ljudkom bakterijom Ešerihia-koli čiji je period razmnožavanja oko 20 minuta. Teorijski, ako je tretiramo nedovoljnim dozama lekova, za par sati imaćemo obnovljenu kulturu ali ovog puta otpornu na lek koji smo maločas primenili. Ovaj podatak se odnosi na idealne uslove, kakve u praksi bakterija nema. U prirodnom okruženju, ona ne može razviti otpornost na lek za ovako kratko vreme. Dodatnu smetnju će joj praviti tretman sa više vrsta antibiotika, kad mora razviti multiplu rezistentnost. Bakterija će menjati strukturu svoje membrane koja neće dozvoljavati antibiotiku da uđe unutra ili će menjati površinski sloj ćelijskog zida i na taj način onemogućavati antibioticima da se za nju zakače. Kad razvije ovu osobinu, sa lakoćom će je prenositi na svoja pokoljenja. Istraživanja o otpornosti patogena na lekove se sprovode svuda u svetu kako u ljudskoj tako i u životinjskoj medicini. Za hobiste, najbolje je pridržavati se utvrđenih pravila za izbegavanje stresa akvarijumskih riba. Opet ponavljam, sa ribom se mora postupati pravilno od trenutka iznošenja iz pet-šopa. Slušajte savete i iskustva drugih, zapisujte, neka vam greške i iskustvo starijih hobista budu vodilja za održavanje zdravog akvarijuma. Zapamtite, ništa ne radite na sopstvenu ruku, bez prethodnog raspitivanja o problemu koji muči vaše ribe...