Člankonošci

Člankonošci; Arthropoda, predstavljaju najbrojniju i najrasprostranjeniju skupinu beskičmenjaka. Više od tri četvrtine današnjeg životinjskog sveta pripada člankonošcima. Čine ih tri osnovne vrste: trorežnjaci (Trilobita), klještari (Chelicerata) i čeljusnici (Mandibulata).

U njih se ubrajaju rakovi, pauci, kukci i stonoge.

Ime su dobili po člankovitim nogama.

Građa tela

Telo člankonožaca je kolutićavo, bilateralno simetrično. Kolutići su međusobno spojeni u dve ili tri funkcionalne celine. Pokriveno je hitinskom pokrovom. Pokrov sprečava kontinuirani rast člankonožaca pa se oni moraju presvlačiti. Jednostavniji člankonošci se presvlače mnogo puta npr. rači, a kod složenijih člankonožaca npr. kukaca, broj presvlačenja je ograničen i događa se samo dok su mali. Tri su glavna dela tela: glava, prsa i zadnjica. Glava i prsa srasli su u glavopršnjak. Zadak je člankovite građe. člankovite noge su parni izdanci na svakom kolutiću njihova tela. Pauci imaju četiri para nogu koje su prekrivene dlakama ( pomoću njih oseti kada je u blizini plen).

Disanje

Organi za disanje zavisno od toga žive li člankonošci u vodi ili u vazduhu. Vodeni člankonošci dišu škrgama a vazdušni člankonošci dišu većinom plućima, trahejama.

Krvotok

Njihov krvotok je jednostavan, srce se nalazi s leđne strane iznad creva u prostoru odeljenom od ostale telesne šupljine.

Čula

Čula za opip, miris, sluh, ravnotežu i vid zavise o načinu života. Najjednostavniji mehanoreceptori su pokretne osetne dlačice koje reagiraju na podražaje dodira, kretanja vazduha, izmena tla i sl. Hemoreceptori (osetila mirisa) su najrazvijeniji kod kopnenih kukaca. Fotoreceptori (oči) člankonožaca čine retinularne stanice. Sastavljene oči (kukaca i rakova) sastoje se od većeg broja produljenih jednostavnih očiju, npr. oči obada zauzimaju čitavu leđnu i bočnu stranu glave. Neki kukci mogu proizvoditi glasove posebnim zvučnim, stridulacijskim, organima, npr. skakavci trenjem hrapavih delova krila i nogu ili cvrčci titranjem bubnjića.

Psalmopoeus cambridgei

Stanište Trinidad i Tobago. Vlažnija područja, uglavnom nastanjuju razne vrste palmi, arborealna vrsta.

Minimalne dimenzije terarijuma 25 x 25 x 35cm za odraslog pauka. Treba viši terarijum, jer je ovo arborealna vrsta većinu vremena provodi u višim delovima terarijuma, jer se inače nalazi na drveću.

Za podlogu koristimo treset. Nije bitna debljina, mada što deblja podloga bolje će zadržavati vlagu, koja je ovoj vrsti potrebna, tako da preporučujem nekih 3-5cm. Dok su male vole da se sakrivaju i kopaju ponekad, treba imati to u vidu.

Temperatura od 23 C - 28 C bi bila idealna, ali mogu da podnesu i malo niže i više temperature, ali ne na duže periode. Noćna temperatura može biti malo niža oko 20 C. Nije potrebno grejati terarijume posebno, jedino ako duže vreme bude niska temperatura, tada možete koristiti sijalicu ili kabl grejač, ali poželjno ga je staviti na bočne stranice terarijuma, jer ukoliko je tarantuli toplo, ona se zavlači u podlogu, a ako je ispod grejač, može se skuvati i uginuti.

Vlažnost vazduha : Bitno je da je deo podloge uvek vlažan. Pri održavanju vlažnosti mogu pomoći posuda sa vodom uvek puna i orošavanje recimo jednom nedeljno. Mora imati uvek dostupnu posudu sa vodom, to važi za odrasle jedinke, mladi piju sa treseta ili ivica posudice posle orošavanja.

Raste oko 16-17 cm , rastu relativno brzo. Ženke su uglavnom veće i krupnije od mužjaka, koji dostižu polnu zrelost i sa nešto ispod 12 cm rasponom nogu. Jedna je od najbržih tarantula na svetu. Važi za semi-agresivnu tarantulu, tako da ne treba rukovati njome nikako.

Kao i većina vrsta, otrov je u rangu otrova pčele.