Cheilus aymonieri (kineski izjelica algi)

Kako samo ime govori, hrani se uglavnom algama što rastu na stenama i ograncima. Ostale su usko specijalizovane i hrane se samo specifičnim stvarima (obavezna hrana), imaju razvijen crevni trakt prilagođen probavljanju samo ispravne hrane.

 

Tako mesojedi imaju kratak probavni trakt zato što se njihova hrana bogata proteinima brzo i lako probavlja. Biljojedi, upravo suprotno, trebaju duže crevo koje može doći na kraj s velikom količinom relativno neprobavljive hrane koju treba progutaiti. Hraniti nekoga od njih hranom onoga drugoga jednako je kao da zamolite mačku da jede travu ili konja da jede meso! U praksi će mesojedi odbijati biljnu hranu, ali neke se vrste, koje su inače biljojedi, mogu naždrati mesne hrane, ponekad će nakratko imati probavnih smetnji, a dugotrajno problema s debljinom i masnom degeneracijom tkiva, što na kraju za posledicu ima sterilnost i kraći životni vek.

 Ne zaboravite da ribe obično slede svoje prirodne instinkte kad je u pitanju hrana, pa mogu pojesti nešto što im niste namenili kao hranu - najčešće biljke i manje ribice, iako mogu napasti i ukrasne puževe, pa čak i tresetno drvo. Pretraživaći dna mogu ponekad totalno uništiti ukrase u akvarijumu.

Nikad ne krivite ribe što se ponašaju kako im je priroda namenila - vaša je krivica što niste naučili čime se hrane.

 Strategija hranjenja - gde, kad i kako se hrane ribe takođe je važna. Neke se hrane pri površini, neke ne, naročito ako im je položaj pri hranjenju određen položajem usta. Ribe koje se hrane pri dnu mogu gladovati ako im se daje plivajuća hrana ili ako se sva hrane pojede pre nego štogod dospe do dna. One koje se hrane pri površini, upravo suprotno, mogu ostati gladne ako im se daje tonuća hrana. One koje se hrane noću, treba nahraniti nakon što se ugasi svetlo u akvarijumu.

Jednako je važna i veličina hrane. Treba biti dovoljno malena da se može progutaiti i dovoljno velika da bi privukla pažnju, ali to nije kraj. Ne očekujte da veliki grabljivac koji lovi iz zasede hvata sitnu mlađ - njemu je potrebna jedna jedina velika žrtva prikladna za njegova velika usta i lovačke navike. Grabljivac koji lovi proganjajući plen, upravo suprotno, često je građen da lovi manji plen. No velika usta mogu biti i znak da se riba hrani planktonom i da joj trebaju sitni komadiči.

 

Atheraps synspilum je velik herbivor koji u svojoj prehrani mora

imati biljnu hranu, a ako se ne hrani pravilno, može to nadoknaditi i pojesti akvarijske biljke.

 

 Morate razmisliti o tome da li vam vaš senzibilitet omogućuje da držite vrste koje jedu samo živi plen, naručito žive ribice. Ne pokušavajte sebe uveriti da će se one toga odviknuti kad ogladne, ako je hiljade godina evolucije odredilo ribu da reaguje samo na živi plen, ona jednostavno kao svoju hranu neće prepoznati ništa drugo. Ona eventualno može naučiti da je sve ono što stavite u akvarijum zapravo hrana. No zasigurno će joj, barem u početku, trebati živi plen. Stoga nikad ne kupujte ribu ukoliko ne možete prihvatiti da je hranite onako kako je njoj to potrebno.

Izbor hrane i pitanje količine nešto je sasvim drugo, a može se naučiti jedino posmatranjem mešavine ribljih vrsta. Onoliko koliko se može pojesti za pet minuta formula je koja se često navodi - i to je u redu, ali koliko je to kad to činite prvi put? Trik je u tome da se hrana dodaje u malim količinama sve dok interes ne počne jenjavati i uvek ispraznite nepojedenu hranu nakon svakog obroka ukoliko ne želite imati strvinare koji će to počistiti, a u tom slučaju morate sami prosuditi koliko se može ostaviti.

Koliko često hraniti ribe?

No, to zavisi od njih samih. Ako imate mesojede koji u prirodi jedu jednu ribu polovine svoje veličine svaki drugi dan, hranite ga tako često. Ribama koje se hrane kontinuirano dobro dođe nekoliko manjih obroka dnevno. Malade ribe brže rastu ako se više hrane, a ribama koje se mreste sezonski treba više hrane da bi se uhranile za parenje.

S druge strane, ribe hladnih voda koje se drže u ribnjacima na otvorenom uopšte ne bi trebalo hraniti tokom hladnijih meseci kad su neaktivne. Većina akvarista preteruje s količinom hrane, ako smatraju da hranjenje pokazuje odgovornost prema svojim ljubimcima. Neprestano naduti trbusi (osim kod trudnih ženki) bolji su znak loše prehrane nego oni prazni.

Naveš čemo nekoliko različitih tipova hrane koja se može koristiti:

Suva hrana

Ne može se poreći da suva hrana, poput pahuljica i peleta, ako se razumno koristi može biti koristan temelj u prehrani mnogih akvarijiskih riba budući da osigurava sve neophodne proteine, vitamine, elemente u tragovima i ostale hranjive sastojke. Ponuda je izuzetno bogata i raznovrsna, pa je za početak najbolje kupiti onu vrstu kojom su vaše ribice pre hranjene. Imajte na umu opasnost - pored zasićenosti - koje su posledica korištenja samo suve hrane: za razliku od žive hrane, ona ne sadrži neprobavljive stvari, a ribe koje se hrane samo suvom hranom (posebno one izdašnih vlasnika) često muče probavne tegobe i konstipacija, što lako može postati pogubno. Suva hrana nabubri kad se dobro namoči, s dramatičnim posledicama ako se to dogodi u želucu, što se često događa u lakomih pojedinaca. To ćete izbeći štedljivo hraneći ribu i u prikladno vreme.

Hrana za ribnjak

Većinu riba privlači sve što pliva ili se kreće naokolo po ribnjaku (stoga zbog očuvanja prirode nemojte ih hraniti žabama, crvima, vodenjacima ili njihovim punoglavcima). Najčešće korišćena hrana za ribnjak jesu Daphnia (vodene bube) i crveni crvi (larve trzalaca). Oboje dostupno u trgovačkoj mreži. Ostalo - na primjer Bosmina, Cyclops, larve komaraca i za veće ribe, vodena stipavica - obično ćete morati sami uloviti. Neki akvaristi ne vole koristiti ovu hranu jer se boje pojave bolesti, ali to je vrlo malo moguće zato što u ribnjacima u kojima ima ribe (izvor su bolesti) nema i populacije žive hrane koju bi se isplatilo skupljati! Pripazite na grabljivice kao što su larve vretenca i Dytiscus marginalis (obrubljeni kozak) koji će pojesti manje ribice i oštetiti one veće. Hrana za ribnjak može biti presudan element u uslovima poribljavanja, a sadrži korisne količine neprobavljive stvari. Sada se mnoge vrste mogu nabaviti već zamrznute ili suvosmrznute (ribe više vole one prve).

 U hrani za ribnjak puno više uživa većina riba i ta je hrana izvrsna kao hrana za uhranjivanje. Daphnia (vodene buhe) najčešće su u ribnjacima

 

Ostale vrste žive hrane

 Gliste u kojima uživaju mnoge ribe, mogu se davati cele ili naseckane na komadiće prikladne veličini usta ribe. Obične mokrice (skupljene) i skakavci (kupljeni) prikladni su za veća usta.

 Beli crvići i grundalski crvi su maleni crvi što se uzgajaju u kutijama s humusko-ilovastom zemljom. Ipak njima hranite ribu u manjim količinama zato što deblja, a može delovati i konstipacijski.

 Tubifex su maleni crveni crvi koji žive u blatu (često oko kanalizacijskih otvora). Uvek ih pre upotreba operite. Iako ribe u njima uživaju, upotrebljavate ih na sopstveni rizik jer su zbog svog habitata često nosioci uzročnika bolesti. Zamrznuti ili suvozamrznuti Tubifex smatra se sigurnijim.

 Naupliji Artemia (morski račići) mogu se izleći iz jaja kao hrana za mlađ. odrasli se mogu nabaviti za veće ribe. Treba ih pre upotrebe isprati u svežoj vodi da bi se uklonio slani talog. Živa hrana koja se koristi kao hrana obično je višak mladi, deformiranih ili oštećenih (nikad bolesnih) jedinki, ili jeftina, akvarijska riba koja se može kupiti (često živorotke i zlatna ribica). Uvek ovu hranu treba koristiti samo kad je to neophodno, nikad ne koristite divlju ribu iz prirode.