Akvarijumske filtere delimo na unutrašnje, spoljne i podne filtere. Svi akvarijumski filteri mogu se pokretati vazduhom ili centrifugalnom pumpom.

 

 

Unutrašnji filteri

Unutrašnji filteri su jednostavni, mali filteri koji se postavljaju u akvarijum i najčešće pokreću vazduhom. Zbog svoje male zapremine, vrše uglavnom mehaničko filtriranje vode. Biološko filtriranje zahteva veću površinu supstrata, tako da se jedino unutrašnji filteri sa valjcima od sunđera mogu smatrati biološkim filterima. Ovakvi filteri vrše i mehaničko prečišćavanje vode, ali kako su istom supstratu (sunđeru) poverene obe uloge, to ni ovakvi filteri nisu pravi biološki filteri.

 

Spoljni filteri

Spoljni filteri mogu biti pravljeni po meri i nacrtu od stakla ili kupljeni gotovi, već snabdeveni centrifugalnom pumpom. Stakleni spoljni filteri rađeni po uobičajnim standardima nisu biološki efikasni. Spoljni filteri rađeni po meri može biti izuzetno praktičan i efikasan filter ukoliko se napravi po dobrom nacrtu, koji obavezno predviđa: komoru za taloženje krupnih čestica, predfilter koji se lako može očistiti bez prekidanja rada filtera, komore velike povvršine za biološko filtriranje te komore za hemijsko i komore za sakupljanje čiste vode i smeštaj vazdušnih liftova ili potopive centrifugalne pumpe.

Taloženje krupne nečistoće i mehaničko predfiltriranje omogućavaju lako održavanje mehaničkog dela filtera i dugo trajanje biološkog filtera. Mehanički čista voda nailazi na supstrat za biološko filtriranje koji mora biti znatne površine, radikolonizacije velike količine aerobnih bakterija i male dubine (na svakih 300 litara protoka, 5cm debljine sloja) kako bi se omogućilo stanje totalne aerobioze (bogastvo kiseonikom), neophodne za rad aerobnih bakterija. Bkterije koje svojimpeptinima vrše razlaganje i pretvaranje amonijaka i amonijuma u nitrate nazivaju se nitro-bacter i potrebno im je oko 30 dana da potpuno nasele supstrat. bakterije koje pretvaraju nitrite u nitrate nazivaju se nitrosomonas i potrebno im je 60 dana da nasele supstrat. Ove dve vrste korisnih bakterija troše kiseonik i pretvaraju amonijak u nitrite, odnosno nitrite u nitrate, pa im je potreban dobro provetren supstraz. Zato filter ne sme da se zaustavi, kako ove bakterije ne bi izumrele. Pošto je potrebno 2 meseca da filter postigne punu efikasnost, prepostavlja se da ga ne treba zaustavljati naredni što duži period, kako bi se uluženi trud isplatio. Bakterijski sloj može da ostane aktivan dugi niz godina, obezbeđujući savršeno čistu vodu akvarijuma. Da bi se konstantan rad filtera obezbedio, neophodno je redovno čišćenje mehaničkog predfiltera, kako bi se onemogučilo začepljenje bakterijskog sloja. Suprotno uobičajnim mišljenjima, biološkom filteru je neophodan relativno brz protok vode, radi obezbeđivanja aerobnog stanja.

Komora za hemijsko filtriranje omogućava redovnu zamenu istrošenog hemijskog filter-medija, a komora za sakupljanje čiste vode omogućava korišćenje više vazdušnih liftova ili potopive centrifugalne pumpe koji će obezbediti potreban protok vode. Protok vode za ovakav filter proračunava se u odnosu na veličinu akvarijuma i zapreminu biološkog sloja.

Spoljni centrifugalni filteri su već proračunati, savršeni filteri za obavljanje sva tri procesa filtriranja. Njihov jedini nedostatak je relativno brzo zagušenje prljavštinom, koje sprečavaju oformljenje bakterijske kolonije u filteru. Ovaj se nedostatak uklanja korišćenjem unutrašnjeg filtera od sunđerana ustima cevi za odvod vode. Ako sunđer čistimo redovno, na svakih 7 dana, filter će neometano raditi godinama. Pri nabavci ovakvog filtera, polazimo od podatka da brzina protoka treba da odgovara 1.5 do 2.5 zapremine akvarijuma na sat.

 

Podni filteri

Podni filteri ili filteri pod podlogom su vrsta unutrašnjeg filtera koja koristi podlogu kao filtrirajući materijal, ovi filteri se mogu pokretati vazduhom ili centrifugalnim pumpama u oba pravca. Prvi način je prolazak vode odozgo na dole kroz podlogu, koja se sastojisamo od kvarcnog peska krupnije granulacije ili silikatnog šljunka sitnije granulacije. Ovakvo korišćenje podnog filtera dovodi do brzog zapušavanje podloge i stvaranja anarobnih mesta u njoj, te nije praktična.

Drugi način je prolazak vode odozdo na gore kroz podlogu, dakle revesno. U tom slučaju već filtrirana voda prolazi kroz podlogu, što sprečava njeno zapušavanje i stvaranje anaerobnih mesta u njoj. Tako se ujedno, stvaranjem aeerobioze u podlozi, dobija biološki filter izuzetno velike površine i efikasnosti, omogućava brzi i bujniji rast biljaka koji je od višestrukog značaja za kvalitet uslova života riba u akvarijumu. Kretanje vode odozgo na gore kroz podlogu ujedno omogućava ravnomeru temperaturu u svim zonama akvarijuma i potpuno onemogućava stvaranje plavo-zelenih (cijanobakterija) algi na podlozi. Drugim rečima, upotreba reversnog podnog filtera je preduslov boljeg funkcionisanja akvarijuma i lakog održavanja estetski uređenog akvarijuma. Reversni protok se može obezbediti dovodom vode iz centrifugalne pumpe plastičnim crevom u cev podnog filtera, ili dodavanjem malog levka na vrh cevi (koja obavezno viri iznad površine vode) u koji bi se slivala voda iz vazdušnog lifta.

Podni filter treba da pokrije što veći deo površine dna, a protok vode kroz njega treba da bude bar 20 litara u minutu po metru kvadratnom. To znači 12 litar na sat za svaki kvadratni decimetar površine filtera. Tako će u akvarijumu čija je dimenzijadna potpuno pokrivenog podnim filterom 90x30cm (27dm na kvadrat) idealni protok kroz podni filter biti 324 l/h