Postavljanje drveta ili kamena u akvarijum u velikoj meri doprinosi poboljšanju estetskog izgleda celokupne celine. Ali, to ne mora uvek da bude slučaj jer zbog raznolikosti tekstura, oblika i boja neko drvo ili kamen može delovati previše sirovo (grubo) i time narušavati prirodni izgled akvarijuma koji ste se toliko trudili da postignete. Takvo drvo, odnosno kamen, trebalo bi "presvući" pre konačnog postavljanja u akvarijum. Na taj način vaš komad će izgledati kao da je u akvarijumu nekoliko decenija, a što još važnije - lakše i bolje ćete ga uklopiti u okolinu. Pod "presvlačenjem" se podrazumeva postavljanje mahovine na površini panja ili kamena. Uglavnom se koristi mahovina vrbe (Fontinalis) ili javanska mahovina (Vesicularia). Da biste spojili mahovinu za željeni komad, trebali bi znati u kom položaju će biti postavljen u akvarijum. Ovo je potrebno da bi odabrali pravo mesto za mahovinu na samom drvetu ili kamenu koje bi, pre svega, trebalo biti na vidljivom mestu tj. sa vidljive strane akvarijuma.

 

Za spajanje paprati za drvo (kao što je microsorium) ili biljaka kao što je anubias, koristite plastične veze jer one ne mogu istruliti u vodi. Posle dva meseca, njihovo korenje bi već trebalo da bude spojeno sa površinom drveta. Da biste bili sigurni redovno posmatrajte napredovanje žilica korenja i kada se uverite da biljke čvrsto stoje, pažljivo uklonite poveske.

Prislonite komad mahovine na površinu drveta ili kamena i crnim pamučnim koncem čvrsto pričvrstite. Mahovina ne bi trebala biti previše debela, jer će biti poteškoće oko pričvršćivanja. Posle dva meseca konac će istruliti, a mahovina će ostati pričvršćena za površinu gde će nastaviti da raste.

Druga metoda je umetanje komada mahovine u pukotine na drvetu ili kamenu, pincetom. Ovaj način je za nijansu lakši, krajnji rezultat će biti isti, jedino će biti potrebno više vremena da se mahovina raširi po panju tj, kamenu.

Za spajanje biljaka čija je specifična težina manja od specifične težine vode, tj. plutajućih biljaka kao što je npr. Riccia koristite silk. Obmotajte željeni komad cik-cak tako da se'sa biljkom spaja u što više dodirnih tačaka. To opet ne znači da ričiju uvijete kao mumiju jer ćete, ukoliko to uradite, izgubiti biljku. Ono što želimo je da ona izgubi moć plutanja, i da ostane na dnu. Treba imati u vidu da Riccia može narasti do veličine kada će joj moć plutanja biti veća od tereta (kamena ili drveta) koji je drži za dno. U tom slučaju posipanje peskom može rešiti problem.

Ukoliko vam se svidi ovakvo uređenje akvarijuma, eksperimentište - nemate šta da izgubite. Uverićete se, veće zadovoljstvo će vam doneti akvarijum u kom će biti barem jedan detalj koji ste svojeručno napravili.