Osnovni izvor elemenata i mikroelemenata za naše akvarijume nalazi se u mešavinama sintetickih soli. Ove soli su godinama poboljšavane i sada su na visokom nivou, sadrže sve potrebne elemente i mikroelemente, često i u većoj koncentraciji nego što su u moru. Svi renomirani svetski proizvođači ovih soli navode vam tačan spisak i koncentraciju elemenata koje sadrži njihova so, na kutiji (kanti). Ovde ću vam skrenuti pažnju na jedan interesantan detalj... Ovaj spisak i koncentracije se odnose SAMO za slučaj kada ste rastopili celu kutiju (kantu) soli! Činjenica da je so u čvrstom stanju i da su svi elementi i mikroelementi različite težine, dovodi nas do zaključka da na manjim promenama vode NE unosimo količinu koja piše na spisku, već neke više a neke manje ...

U zatvorenim sistemima kakvi su akvarijumu, elementi i mikroelementi vremenom bivaju potrošeni od strane makro i mikro algi, korala, puževa, crva, sunđera, školjki i svih drugih organizama. Brzina potrošnje zavisi pre svega od VRSTE i BROJA pomenutih organizama koje držite. Pored organizama, ubrzanu potrošnju mogu izazvati i neki od načina filtracije (upotreba prejakih skimmera, aktivnog uglja...). Različiti tipovi morskih akvarijuma imaju i različite potrebe za elementima, pa tako za "Only Fish" akvarijum nije potrebno nikakvo dodavanje, dok za ostale tipove jeste. Jedna od početničkih grešaka je što svi vole da naguraju što više korala za koje su negde čuli da su "laki" za držanje, što možda i jeste kada je jedan koral u pitanju ali ne i gomila korala koja raste, pa se obično iznenade potošnjom elemenata...

Dodavanje elemenata i mikroelemenata u akvarijum se vrši na više načina (o tome smo već pričali), postoje različiti načini (uređaji) kao što su Kalcijum reaktori, Kalwasseri ( Limevater ), Balling soli (sa ili bez dozir aparata ), dodavanje elemenata u bocicama... Svaki od ovih načina ima svojih prednosti ali i (ne mogu reći mana ali nuspojava) na koje treba obratiti pažnju...

Pre nego što počnemo priču o dodavanju svakog elementa posebno, moram da vam skrenem pažnju na sledeću činjenicu... Pod pretpostavkom da je vaš akvarijum uspešno prošao fazu cikliranja i sistem filtracije radi, JEDINI način da sve upropastite je upravo pogrešnim doziranjem elemenata! 

Ovo ne pričam da bi vas plašio, onako napamet, samo u toku ove godine (u Beogradu) poznajem (lično) 4-5 iskusnih morskih akvarista koji su svojom nepažnjom napravili katastrofe u sistemima (1.Cinkom, 2.Stroncijumom, 3.Kalcijumom ...) 

Zapamtite da je ponekad bolje ne dodati ništa ( neki elementi manju štetu prave kada su u minusu ) nego dodati nešto napamet (što obično ne znaš ni šta je ..) Jedno od "Zlatnih pravila" starih majstora morske akvaristike glasi: "Ne sipaj ništa (što ne možeš izmeriti) dok nisi izmerio i ustanovio koliko fali". Kod početnika su greške naravno češće, svi vole da se "igraju" sa hemikalijama o kojima uče usput, sa etiketa samih bocica. U to se možete uveriti čitajuci strane forume (najčešće Američke). Moram da napomenem da pomenute informacije ponekad mogu biti ne potpune, pa čak i ne tačne a dešava se da proizvođač ni ne napiše tačan hemijski sastav, ali zato na svakoj piše: "za zdrav izgled, boju, rast ... vaših korala" 

Prva i osnovna stvar koju treba da uradite pre bilo kakvog dodavanja, bilo čega, je da izmerite vaš SALINITET, tek kada ste to uradili testirajte vodu. Ako ste upravo završili redovnu zamenu vode, sačekajte par sati, pa tek onda testirajte. Za testiranje koristite pojedinačne testove, što bolje možete ( za prosečnog morskog akvaristu i Salifert će završiti posao korektno). Tek kada ste utvrdili šta i koliko vam fali dodajete potrebne elemente.

Ako dodajete ručno, dodavanje se NE vrši ZAJEDNO, nikako više stvari odjednom, podotovo NE ako su u pitanju Kalcijum i Karbonati! Potrudite se da to radite što SPORIJE, po mogućstvu kap po kap! Ako nekog elementa fali mnogo, dodaćete pola doze jedan dan pola doze drugi dan... 

Posle nekog vremena ovaj (sada deluje komplikovan) posao će vam preći u rutinu i znaćete otprilike koliku vaš akvarijum ima potrošnju nekog elementa. Ipak samo otprilike, jer se potrošnje menjaju i NISU uvek iste, zato se i najiskusnijim akvaristima savetuje testiranje bar jedanput nedeljno.

 

KALCIJUM

Jedan od najvažnijih elemenata u morskoj vodi je KALCIJUM. Od vitalnog je značaja za pravilan rast i izgled korala. Igra ključnu ulogu u čuvanju stabilnog PH morske vode. Mnogi korali (svi tvrdi ) koriste kalcijum u procesu kalcifikacije, u nekim literaturama se navodi i da je neophodan za meke korale ali ne u tolikoj koncentraciji. Korali kalcijum uzimaju iz vode i na taj način ga troše. Pored korala kalcijum je neophodan i za rast kalcijumskih algi (koralina), makro algi roda Halimeda, školjki, puževa,crva ...

U morskoj vodi kalcijuma ima u koncentraciji od oko 410 p.p.m (sa porastom saliniteta raste i nivo kalcijuma)

Peporučeni nivo kalcijuma za akvariste koji drže mešovite akvarijume (SPS, LPS, meki korali, kakvih je najviše) bi bio što približniji nivou kalcijuma u morskoj vodi 380-450 p.p.m. Koncentracija kalcijuma od preko 500 p.p.m NEĆE ubrzati kalcifikaciju vaših korala, nasuprot tome može oboriti KH ( Karbonatnu tvrdoću ) i PH u akvarijumu. Pored toga može prouzrokovati taloženje Kalcijum karbonata ( CACO3 ) na pumpama, grejačima. Ovaj proces naziva se Abiotički gubitak kalcijuma i dešava se jer u vodi dolazi do prezasićenja. Drugi oblik abiotičkog gubitka može izgledati kao da ima snega u vodi.

Kalcijum se može dodati na više načina:

   Kalcijum reaktor u suštini rastvara kalcijum karbonat u reaktor komori a zatim ga kaplje nazad u akvarijum. Ovaj proces je najsličniji onome što se dešava u prirodi (rastvaranje CACO3 na biološki raspolozive elemente). Mana ovog načina je upotreba CO2 koji obara PH u akvarijumu na približno 6,5...

Sledeći način su Balling soli. Odličan način, lak za upotrebu i doziranje. Mana je što se korišćenjem balling soli postepeno može podići salinitet.

Kallwaser ( Limevater ) uređaji koriste Kalcijum Hidroksid, brzo i lako može podići nivo kalcijuma, mana je što za razliku od Kalcijum reaktora može podići PH na 12! 

Dodavanje Kalcijuma u bocicama, u ovom slučaju kalcijum je u tečnom stanju u obliku Kalcijum Hlorida i ovo je jednostavan način za upotrebu. Koristi se za manje akvarijume jer je za veće ne isplativo. Mana ovog načina je brz i VELIKI gubitak Karbonatne tvrdoće kao i gomilanje hlora u akvarijum...

Koncentraciju Kalcijuma je nemoguće održati na potrebnom nivou bez Karbonata i Magnezijuma .

Nije preporučljivo podizati Kalcijum za više od 20 p.p.m dnevno!

Neki oblici Kalcijuma su kaustični i zahtevaju obazrivu upotrebu! 

 

 MAGNEZIJUM

   Magnezijum je treci najzastupljeniji jon u morskoj vodi posle natrijuma i hlorida. Ucestvuje u velikom broju bioloskih procesa u svakom zivom organizmu. Pri normalnom salinitetu koncentracija Magnezijuma u morskoj vodi je 1290 p.p.m i obicno je konstantna. To je skoro pet puta vise od Kalcijuma , ipak Magnezijum je mnogo laksi od Kalcijuma , pa kada se porede po tezini , ispadne oko 3 puta. Magnezijum je u morskoj vodi prisutan kao MG++ jon , bas kao i Kalcijum.

Odgovarajuci nivo Magnezijuma u akvarijumu je jako vazan , igra kljucnu ulogu u stabilizaciji Karbonata tako sto im omogucava jonsko uparivnje pa su Karbonati prisutni u vecoj koncentraciji. Ovaj efekat takodje ima i bafer ulogu za PH . Skoro je nemoguce odrzati Karbonate i Kalcijum ako je Magnezijum u manjoj koncentraciji od potrebne. Magnezijum takodje sprecava abioticki gubitak Kalcijuma i Karbonata tako sto se vezuje za povrsinu kristala Kalcijum Karbonata i na taj nacin ga zpusi. Da nema Magnezijuma ovaj proces bi bio toliko zastupljen da ne bi mogli da odrzimo nivoe Kalcijuma i Karbonata. 

Magnezijum je vazan i u procesu kalcifikacije. Korali koriste Magnezijum i ugradjuju ga u svoje skelete . Ovo i nije bas najjasnije ,ne zna se tacno mogu li to kontrolisati, a moguce je da to rade "slucajno" jer su Kalcijum i Magnezijum hemijski veoma slicni. Ipak radi se samo o par procenata (od ukupne mase korala) u odnosu na Kalcijum koji cini i preko 35 % (kod nekih vrsta tvrdih korala) 

Preporucena koncentracija Magnezijuma u akvarijumu bi bila sto pribliznija koncentraciji u moru 1250 - 1350 p.p.m

Glavni izvor Magnezijuma za akvarijum je u sintetickim solima , u vecini slucajeva i u vecoj koncentraciji je od dovoljne , ipak za koralne akvarijume to nije dovoljno i vremenom je dodavanje neophodno. Magnezijum se ne trosi brzinom kojom se trose Karbonati ili Kalcijum ipak mora se proveravati jednom nedeljno.

Nije preporucljivo podizati Magnezijum vise od 100 p.p.m dnevno !

Pokazatelj da nam nivo Magnezijuma u vodi mozda nije u redu su nestabilni Karbonati , PH i Kalcijum 

 

 

 

 ALKALNOST I KARBONATI 

 

 U morskoj akvaristici pojam Karbonatne tvrdoce , se mesa sa pojmom ALKALNOST pa cak i u literaturama sto NIJE ista stvar (na Salifertovom testu pise ALK-KH ) Ovo je takodje jedan od najvaznijih parametara u morskoj akvaristici. ALKALNOST NIJE ELEMENT ! Postoji vise tacnih definicija alkalnosti , u zavisnosti u kom kontekstu se pominju. Alkalnost je u sustini merenje sposbnosti vode da neutralise kiseline. Jedna od definicija bi glasila : " Alkalnost je hemijska imovina vode da se odupre promenama PH na dodavanje kiselina."

Glavne hemijske vrste koje doprinose alkalnosti morske vode su : BIKARBONAT 89,8 % , KARBONAT 6,7 % . Pored ovih u ukupnoj alkalnosti ucestvuju i Borat 2,9 % , Silikati 0,2 % , Hidroksid 0,1 % , Fosfati 0,1 % i Magnezijum monohidrokilat 0,1 % ,ovo treba imati na umu jer nam znatno poviseni fosfati ili Borat (u nekim solima ) moze dati laznu sliku kada testiramo.

Za korale najvazniji je Bikarbonat CO3 , oni ga uzimaju iz vode i u procesu kalcifikacije , pretvaraju u Karbonat koji ugradjuju u svoje skelete. 

Bilo bi idealno testirati samo Bikarbonat , medjutim test je mnogo slozeniji nego za Alkalnost . Zbog toga koristimo alkalnost kao zamenu...

Morska voda ima nivo alkalnosti oko 8 DKH 

Preporuceni nivo alkalnosti u akvarijumu je 7 - 11 DKH , za akvarijume samo sa tvrdim koralima moze se podici i preko 11 dokle god nivo ne pocne da obara nivo Kalcijuma.

Alkalnost varira brze i od Kalcijuma , ne prporucuje se dnevno povecanje za vise od 1 DKH

 

 

 STRONCIJUM 

 

Peti po zastupljenosti katjon ( pozitivno naelektrisan jon ) u morskoj vodi posle Natrijuma, Hlorida , Magnezijuma i Kalcijuma je Stroncijum sa koncentracijom oko 8 p.p.m . Koncentracija u prirodi je u velikoj meri stabilna , varijacije su samo 2 % ( povecava se sa dubinom i salinitetom ). Na molekularnom nivou , velicina Stroncijum jona je 13 % veca od Kalcijuma i cak 70 % veca od magnezijuma. Ova tri elementa su hemijski veoma slicana. 

Kao i Magnezijum jon i Stroncijum ucestvuje u procesu kalcifikacije , i biva ugradjen u Kalcijum Karbonat na mestu Kalcijumovog jona. Ovo je samo pretpostavka (zbog slicnosti elemenata) , jer njegova mala potrosnja ne dokazuje ovu teoriju.

Preporuka je da se nivo Stroncijuma u akvarijumu odrzava sto pribliznije koncentracije u moru 5 - 15 p.p.m . Tek ako testiranjem uvidite da je nivo Stroncijuma ispod 5 p.p.m , onda se savetuje dodavanje. Sve komercijalne mesavine soli sadrze koncentraciju Stroncijuma znatno vecu nego sto je u moru , obicnim zamenama vode , podizemo nivo Stroncijuma. 

Obratite paznju i na ostale dodatke koje sipate jer vecina njih MOZE da sadrzi Stroncijum . Kod nekih proizvodjaca ima ga u Kalcijumu , kod nekih je u mikroelementima , sa Molibdenom (uglavnom Americke firme) ... itd da ga ne bi sipali vise puta 

Cesto ga ima i vise nego sto je potrebno bez ikakvih dodavanja . 

Citiracu Dr Rendi Holmsa : " Neki akvaristi su zakljucili da Stroncijum pomaze koralima da deponuju kalcijum karbonat u svoje skelete , uprkos bilo kakvim dokazima o tome u naucnoj literaturi kao i bilo kakvih direktnih eksperimentalnih dokaza " ( dr R. H. Farlei 2007. god.)

 

 

 JOD

 

 Jod pripada grupi halogenih elemenata , tesko je rastvorljiv u vodi , smatra se reaktivnim i nestabilnim elementom, Jod koji se smatra korisnim za reef sistem je JODID

Jod u moru se nalazi u velikom broju organskih i neorganskih jedinjenja , ciklusi izmedju tih jedinjenja su veoma kompleksni i u velikoj meri jos uvek ne istrazeni . Neorganski Jod se javlja u dva osnovna oblika i za nas najbitnija , kao JODAT IO3 i JODID I- 

Jodid - Koncentracija u okeanu varira u zavisnosti od dubine i lokacije, nivo koncentracije raste sa porastom dubine . Ukupna prosecna koncentracija u morskoj vodi je oko 0,01 - 0,02 p.p.m

Jodat - sa druge strane koncentracija Jodata se smanjuje sa porastom dubine , moze da varira i na osnovu lokacije. Prosecna koncentracija morske vode je 0,04 - 0,06 p.p.m

Ukupna koncentracija Joda u morskoj vodi je oko 0,25 - 0,08 p.p.m ( u zavisnosti od dubine i lokacije)

I u akvarijumskim uslovima ovaj element je nestabilan i potrebno je znati osnovne konverzije koje se desavaju. U odredjenim uslovima , bez prisustva Kiseonika , anaerobne bakterije ( u DSB-u , podlozi , zivom kamenju... ) pretvaraju JODAT u JODID. Naucna ispitivanja su dokazala da ovu istu konverziju vrsi i fitoplankton. Upotreba aktivnog uglja i prejakih skimmera smanjuje koncentraciju Joda.

U morskoj akvaristici Jod je jedan od najkontraverznijih elemenata , jedni smatraju da je dodavanje Joda vrlo opasno ( u vecim koncentracijama ima antisepticno dejstvo ) , dok drugi smatraju da je koristan. 

Postoji dodatak koji se zove Jugol ( u I 2 obliku ) , to je koncentrat koji zahteva pazljivo rukovanje. Ako ste se odlucili za dodavanje ovog elementa neophodno je pravilno testiranje . Sto bolji testovi , morate znati tacno sta testirate a sta dodajete.

 

 

MIKROELEMENTI ( TRACE ELEMENTS ) 

 

Pod pojmom Mikroelemenata ili Elementima u tragovima (kako se nazivaju) spadaju elementi kojih ima manje od 1 mg u 1 l morske vode i ima ih oko 40. Mnogi od ovih elemenata su potrebni u raznim bioloskim procesima , napr. stvaranje enzima ili drugih slozenih organskih struktura , u kojima obicno zauzimaju mesto centralnog jona. Mnogi od ovih potrebnih mikroelemenata nalaze se u grupi ( Teskih ) metala , napr. Gvozdje , Cink , Molibden , Kobalt , Bakar , Vanadium ... U visokim koncentracijama ove supstance su TOKSICNE .

Mnogi od ovih Mikroelemenata se lako gube iz vode na razne nacine , pre svega zbog svoje hemijske nestabilnosti , lako oksidisu, broja i vrste organizama kao i nacina filtracije (Aktivni ugalj i druge hemijske filter mase kao i Skimmeri ih uklanjaju iz vode ) 

U manjim akvarijumima ili u akvarijumima sa manjim brojem korala , Mikroelemente vracamo u vodu preko sintetickih soli ( obicnim zamenama vode, svaka bolja so ih sadrzi u dovoljnoj koncentraciji ) . U vecim ili zahtevnijim akvarijumima potrosnja ovih mikroelemenata je brza i moraju se dodati. 

Ako ste se odlucili za dodavanje Mikroelemenata pre svega potrebno je znati koliko vam fali kog elementa , preporucuju se sto bolja (preciznija) testiranja i po mogucstvu odvojeno dodavanje svakog elementa. Ova varijanta je mnogo bolja ali i mnogo skuplja.

 U bocicama pod nazivom "Trace Elements" mozete kod razlicitih proizvodjaca videti razne mesavine ovih (a i drugih) elemenata. Neki od njih su totalno bezpotrebno prisutni jer nemaju apsolutno nikakavu dokazanu biolosku funkciju (napr. sadrze Nikl i Kalaj ) , nekii od njih uopste i nisu Mikroelementi (poput Magnezijuma i Stroncijuma ) a neki uopste i nisu elementi poput Sulfata , masnih kiselina.... 

Dakle ni sa ovim se ne treba igrati , NE sipajte nista dok niste izmerili.