Da li je riba inteligentna da može da sklapa prijateljstva?

Studijom koja je upravo objavljena u časopisu Royal society B utvrđeno je da određena vrsta može prepoznati pripadnike sopstvene vrste ali i pripadnike sopstvene vrste sa kojima je prethodno živela, ali će izabrati ipak da provodi više vremena sa ''poznatim licima'' a ne sa ''strancima''.

 Zašto ribe vole društvo?

Ribe preferiraju da traže skrivena skrovišta hrane na istim mestima gde su pripadnici njihove društvene grupe pronašli hranu, i da preferiraju da nova skrovišta hrane traže samo sa pripadnicima određene socijalne grupe u kojoj borave već duže vreme i čije članove prepoznaju. 

Šokirani ovakvim ponašanjem koje je karakteristično za pripadnike viših životinja poput gmizavaca i sisara, straživački tim sa Univerziteta u St.Endrus, Alglia Ruskin Univeriteta, i Kanada McMaster univerzitata su pribavili oko 80 riba gregoraca (Gasterosteus aculeatus) i stavili ih u dve grupe u trajanju od 6 nedelja. Dalje, naučnici su ih razvrstavali u manje grupe od po 10 jedinki, pazeći na to da je u svakoj od njih po pet riba iz jedne i pet riba iz druge grupe. Ribe su označene i njihovo traganje za hranom je snimano. Tim je koristio tehniku statističke analize da bi pažljivije pratio društvene grupe ovih malenih plivača. Tako su došli do zaključka i primetili su da ribe imaju tendenciju da se druže češće sa poznatim ribama, i da zalihe hrane koje pronađu dele sa ribama iz njihove prethodne društvene grupe zato su do novih zaliha hrane dolazile brže kada su se drzale zajedno.

 

Kako riba razmišlja?

Naša studija je pokazala da možemo koristiti statističke alate da otkrijemo finu strukturu životinjskih grupa i da razumemo kako se kreću i da predvidimo kako prolazi informacija između pojedinaca -rekao je Majk Webster, sa univerziteta St.Endruz. Ovaj univerzitet se nada da istraživanja njegovog tima može dovesti do boljeg razumevanja grupne dinamike u populacijama životinja, kako se nova ponašanja mogu širiti i pomoći stvorenjima da se adaptiraju na naglonastale promene u okruženju. To nam takođe može omogućiti da pratimo i predvidimo širenje bolesti, ili da upravljamo populacijama stoke i divljh životinja u cilju smanjenje štete koje bolesti prouzrokuju - dodao je Webster.