Onima koji su uvereni da je osnovna karakteristika riba iz porodice barbusa da im je telo poprečno isprugano ili istačkano, neće ni na pamet pasti da jedna ribica izduženog tela i uzdužnin pruga pripada takode ovoj porodici. Pri prvom susretu pomisliće da pripada nekoj podvrsti Danio malabarikusa ili punačkijih anostomusa, odnosno čilodusa.

 

A ovaj, po svom koloritu neuobičajeni »otpadnik « od roda barbusa, po svim svojim ostalim karakteristikama pripada njemu.

Reč je o Barbusu fasciatusu ili Zebra barbusu, kako ga zovu u pojedinim krajevima sveta. Poreklom je sa Bornea i Sumatre, a u Evropu je dospeo prilično rano, već 1934.-1935. godine. To svedoči da je veoma brzo stekao simpatije šire akvarističke publike, pogotovu što ne postavlja neke izuzetne prohteve, već se uklapa u osnovna pravila držanja koja važe za ceo rod. Primerci fasciatusa prilično narastu u dužinu, obično 8 do 9 santimetara a u izuzetnim prilikama i do 12 sm. Već sam napomenuo da im je telo izduženije nego kod drugih barbusa. Osnovni ton je srebrnasto siv a od škrga do korena repnog peraja protežu se četiri tamnosive pruge. Prednji kraj leđnog peraja je taman a zatim bledo žut kao i ivice repnog peraja, dok su ostala prozračna. Iris prilično krupnog oka je žut.

Već sam napomenuo da su uslovi držanja u akvarijumu slični kao i kod ostalih barbusa. Isto važi i za mrest, mada traže malo veći akvarijum. Takođe, kada je u pitanju tvrdoća i kiselost, malo su ekstremniji zahtevi, odnosno malo mekša voda i temperatura ustaljena na 28°. Mali su prilično krupni pa ih odmah možete hraniti artemijom.