MALO, ali uistinu malo riba koje ljudi gaje u akvarijumu može da se pohvali takvom popularnošću kakvu Ima SKALAR.

Kada ugine stari, veliki skalar, u akvarijumu se zastave spuštaju na pola koplja. Čovek koji posmatra ovu ribu ne može se otrgnuti od utiska da je pred njim pravi princ podvodnog sveta, dostojanstveni suveren nad podanicima.

Svojom gracioznošću skalar omamljuje posmatrača kao Aska vuka, svojom lepotom ushićuje, svojom nepredvidivošću zadivljuje, svojom snagom pleni i svojom mirnoćom smiruje.

Stranice o njemu napisane nemoguće je izbrojati, ali se uvek nanovo mogu prepričavati. Zato je ovo što sledi jedna priča u pravom smislu reći, mozaik sastavljen od koječega: zanimljivosti i nauke, teorije i prakse, odanosti jednoj ribi i molbe da se o njoj brinemo onako kako zaslužuje.

 

Zanimljivosti

Priča se da je čuveni američki Ihtiolog i akvarista Dr Akalrod (Axelred) na jednoj izložbi u Bmu ponudio svoju riblju radionicu (ribe, akvarijume I celokupnu opremu) onom ko iz jata skalara bez pogreške razdvoji mužjaka od ženki. Priča se, opet, da opkladu niko nije prihvatio. Možda iz respekta prema doktoru Akslrodu? U stvari, bilo je glupo prihvatiti. Svi oni koji pokušavaju da prave teorije o tome kakva je razlika među polovima kod skalara samo su egzibicionisti. Ali to nije jedina tajna koju kriju ove ribe. Već stotinu godina naučnici pokušavaju da daju konačnu i opšteprihvaćenu sistematizaciju riba poznatih pod nazivom Pterdphyilum, i koje sve zovemo jednim imenom - skalar. U prirodi skalari su rasprostranjeni u jednom veoma širokom pojasu sevemog dela Južne Amerike u kom se sreću međusobno različite ribe u pogledu oblika, boje i veličine tela, broja žbica na peraprna, boje trbušnih peraja, veličine bočne linije, oblika glave... Akvaristima se još više zavrtelo u glavi, kada se ispostavilo da se te ribe međusobno veoma lepo ukrštaju u akvarijumu gde je došlo do njihovog međusobnog dodira. Doktor Lenard Šulc (Schultz) je 1967. konačno naučno opovrgao sva nagađanja o postojanju dve različite vrste Pterophyllum eimekal i Pterophyllum scalare, P. altum f P. dumerili, budući da se dovoljno razlikuju od P. scalare, još zadržavaju status različitih vrsta.

 

Tajne

Nо, tako stoji sa naukom. Ali kakve nam još tajne otkriva skalar? Imao sam jedan par koji se vrlo rado mrestio, ali se iz ikre nikada ništa nije izleglo. Preko noći jajašca bi nestajala. Dugo mi je trebaio da shvatim da su to bile dve ženke koje su naizmenično bacale ikru na list ehinodorusa, a posle se njom naizmenično sladile. Zanimljivo je da se samo kod jedne ženke razvijala legalica dok je druga imitirala mužjaka. Drugi primar govori nam o masnom tkivu na čelu akalara. Prijatelj i ја bili smo ubeđeni da je njegov skalar sa izraženom glavom na čelu mužjak, a onaj drugi sa lepo oblikovanom glavom ženka. Priroda sa poigrala sa našim uverenjem: ikru je položila ona sa gukom, a tata sa glavom mladica fino ju je prelio Mlečom.

Poseban rat vodi se na polju teorija praksa kad je reč o brizi za potomstvo. Knjige kažu da su skalari odlični roditelji, brižni i požrtvovani. Dovoljno je da im ma šta zasmeta u akvarijumu, da ih uplašimo, ili da se tata i mama posvađaju, i od potomstva nema ništa. Šalu na stranu, ali skalari su zaista prilično hirovite ribe. Tako sam jednom imao par koji je hteo da se mresti jedino na listu sobne biljke aspidistra. Svaku vodenu biljku su ignorisali i mrestili bi se na cevčici od fiftera.

 

Ponašanje

Skalari, u to sam uveren, poznaju čoveka koji ih hrani. Kad priđem akvarijumu munjevito zaplivaju prema staklu i šireći peraja čekaju svoj ručak.

Uslovni refleks kod njih se relativno brzo razvio. Kad god sam im davao tubifeks u hranilicu najpre sam prethodno palio i gasio svetlo u akvarijumu. Sada se redovno sjure prema hranilici svaki put kad škljocne prekidač.

Teško je reći koliko dugo živi skalar. Jedan je kod mene uginuo posle tačno 7 godina. Životni vek najverovatnije skraćuje često mresćenje. Smeta im stalno seljakanje, a naročito su osedjlvi na medikamente u vodi. Posebno ih iritiraju male i brze ribe od kojih ne stignu da dođu do hrane. Kada jednom prestane da jede  skalar  postane apatičan i ubrzo ugine. Hranu će odbijati i ako im ne odgovaraju uslovi u akvarijumu. Teško se privikavaju i na suvu hranu ako su prethodno naviknuti na živu. U hladnijoj vodi (20-23 stepeni C) pate i kunjaju. Vole da gospodare akvarijumom, naročito ako je on dovoljno velik (preko 100 L). Sputani su u niskoj vodi (ispod 60 cm) gde nikad ne dostignu punu visinu od oko 24 cm. Ako voda nije kristalno bistra, plivajuće čestice i trunje hvataće se za njihova duga trbušna peraja. To će ih posebno uznemiriti. Pri pokušajima da ih skinu može doći do samopovređivanja.

Kad sam se Jednog Jutra probudio poverovao sam da moji skalari razgovaraju. Bila su to dva mužjaka u borbenom stavu, okrenuti jedan naspram drugog. Pomoću villčnih mišića proizvodni su škriputave tonove koji su se lako prostirali u vodi. Pomisih tada da nema skalara, trebalo bi ih izmisliti.