Kada se u obzir uzme njena veličina, jedna drevna vrsta pirane koja je težila oko 9 kilograma imala je čeljust sposobnu za ugriz jači od onoga praistorijskih morskih pasa koji su jeli kitove, Dunkleosteus terrellija ( izumrle morske nemani koja je bila teška preko 4 tone) pa čak i velikog Tiranosaurus Reksa!

 

Osim same jačine ugriza, riba nazvana Megapiranha paranensis imala je i zube sposobne za prodiranje u meko tkivo ( dakle, slične onima koje imaju današnje pirane ), ali u isto vreme su njeni zubi mogli probijati i oklope, pa su mogle lomiti kosti, barem po rečima Stephanie Crofts sa Univerziteta u Vašingtonu.

"Ako su naši proračuni tačni, Megapirana je verovatno bila vrhunski predator pa je jela šta god je stigla!" , kaže ova studentkinja na doktorskim studijama biologije. Croft je koautorka naučnog rada "Megaugrizi : Ekstremno jake čeljusti kod živih i izumrlih pirana" objavljenog 20. decembra u online časopisu Scientific Reports.

Jačina ugriza Megapirane ( inače, ribe koja je izumrla pre 10 miliona godina ) procenjena je na osnovu prvih pouzdanih terenskih merenja jačine ugriza "najsnažnije" trenutno žive pirane - Serrasalmus rhombeus ili crne pirane ž. Ova riba teži tek nešto više od jednog kilograma, ali je sposobna "ugristi" jačinom od 320 Njutna. Preračunato, ovo bi značilo da jačina njenog ugriza 30 puta premašuje njenu telesnu težinu. Takođe, jačina ugriza crne pirane gotovo je tri puta veća od ugriza američkoga aligatora približno jednake veličine kao i ova opasna riba.

Na osnovu izmerenih jačina ugriza crnih piranja ( od kojih je najvredniji bio ugriz kapitalca teškog 1,2 kilograma ), naučnici su se upustili u prilično komplikovan zadatak budžeta "jačine čeljusti" drevnih predaka ovih podvodnih grabljivaca. Prema prvim rezultatima, Megapiranha paranensis mogla je imati ugriz jačine izmedu 1.240 i 4.750 Njutna, pa čak i više!

Paleontolozi i drugi naučnici još ranije su procenili da je T-Rex svoja usta mogao zatvoriti silom od 13.400 Njutna ( otprilike 1.360 kilograma sile ), ali to nije ni približno uporedivo sa ugrizom 30 puta većim od sopstvene telesne mase, kao što je to slučaj sa Megapiranhom.

 

U relativnoj srazmeri, Megapiranha ( pa čak i crna pirana ) imaju najsnažnije ugrize među ljudima poznatim ribama, živim ili izumrlim. "Imajući na umu njenu relativno malu masu, ugriz Megapiranhe paranensis neuporedivo je jači od mnogih drugih izumrlih megapredatora. Tu uključujemo i Megalodonta, morskog psa koji se hranio kitovima i Dunkleosteus Terrella-ma, ribu s oklopom ukupne težine preko četiri tone", kažu autori pomenute studije. Isto važi i za trenutno žive ribe poznate po jakim ugrizima - barakude, morske pse čekićare pa i velike bele ajkule. Prema razmeri telesne mase i jačine ugriza, Megapiranha je grizla nekoliko puta jače od svih navedenih morskih grabljivaca.

"Iskreno, bili smo pomalo iznenadeni što, uprkos njihovoj reputaciji i više miliona godina dugoj istoriji, niko do sada nije izmerio snagu kojom pirane grizu svoj plen. Kad su konačno počeli da pristižu podaci s terena, bili smo apsolutno šokirani jačinom ugriza ove relativno malene ribe", kaže Justin Grubich s Americkog univerziteta u Kairu, voditelj čitavog projekta.

Zbog svega navedenog, autori naglašavaju da, "iako su anegdote o nesretnicima od kojih nekoliko sekundi nakon upadanja u vodu punu pirana ostaje samo kostur uglavnom preterane, strašne priče o jačini njihova ugriza ipak nisu".

U redu, do sada smo saznali kako pirane definitivno nije pametno ručno hraniti, ali kako su naučnici uopšte izmerili snagu ugriza divlje pirane? Iznenadujuće, ne radi se ni o kakvoj posebno sofisticiranoj metodi. U stvari, ono što naučnici rade najviše je nalik "običnom" ribolovu. Potrebno je tek nabaviti adekvatan mamac i pronaći mesto koje vrvi piranama.

Nakon što su uhvatili nekoliko primeraka ž, naučnici su ih jednom rukom podizali u vazduh ( naravno, držeći ih za rep ), a drugom rukom su im pred usta stavljali posebno dizajnirane "tanjire" pomoću kojih su merili jačinu ugriza.

"Pirane su zlobne male ribe i uvek grizu svom snagom", zaključuje Croft na osnovu analize ugriza uhvaćenih jedinki crne pirane.

Ujed ove opake ribe toliko je jak zbog impresivnih mišića koji se nalaze u njenoj čeljusti i specijalnih tetiva koje su slične užetu. Mišići i tetive toliko su veliki da na njih otpada oko 2% sveukupne težine crnih pirana. Osim toga, za snažan ugriz odgovoran je i sam oblik njihove čeljusti, koja je kroz milione godina evoluirala tako da maksimizuje snagu koju joj daju snažni mišic´i i tetive. Autori istraživanja zaključuju kako je upravo oblik čeljusti kod pirana "jedna od najvećih mehaničkih prednosti pri ugrizu ikad zabeležena kod riba".

Stephanie Croft u istraživanju je učestvovala ispitujući zube Megapiranha, odnosno provodeći teorijske stres - testove preko kojih je pokušavala saznati koliko su "lomljivi" bili zubi ove praistorijske ribe. Naučnici su bili posebno zainteresovani za piranine zube budući da se, prema preliminarnim merenjima, pretpostavljalo da zubi Megapiranhe imaju barem dve uloge: oni ribi omogućavaju da razdire i kida meko tkivo kod plena, ali i da grize poput ribe Paku, poznatije i kao "sekač testisa". Naime, ova riba sa zubima nalik ljudskim hrani se uglavnom  koštunjavim plodovima ( odatle i dvostruka simbolika engleskog naziva ribe - nuttcracking fish ) i podvodnom vegetacijom, ali postala je poznata nakon što je jedan amazonski ribar nasmrt iskrvario usled ujeda ribe Paku za testise. Naravno, reč je o lokalnoj legendi koja ne mora biti istinita, ali ime se svejedno zadržalo. Bilo kako bilo, pirana, osim što vam može razrezati meko tkivo, ima i zube za "mlevenje" nešto tvrdih materijala, pa i testisa ako baš hoćete.

Na osnovu fosilizovane čeljusti i ostatka tri zuba, Croft je stvorili računarski generisanu projekciju Megapiraninog ugriza.

"Na osnovu analize zaključili smo kako su Megapiranini zubi imali istu maksimalnu snagu poput onih koje imaju današnje pirane. Ali, uzorci prema kojima se sila raspoređivala u zubima sugerisali su i da je ova riba mogla jesti nešto "čvršći" plen nego današnje pirane", kaže ona.

Šta se zaista nalazilo na Megapiraninom jelovniku za sada ostaje misterija, ali u vreme kad je ovaj predator živeo mnoštvo potencijalnog plena bilo je upravo gigantskih telesnih proporcija.

"Iz ovog razloga logična je pretpostavka da su izvori hrane koji su bili dostupni Megapirani uslovili razvoj snažne čeljusti i "dentalne artiljerije" uz pomoć kojih je riba mogla hvatati i komadati veoma veliki plen", kažu naučnici.

Za kraj, valja napomenuti kako su u ovom istraživanju učestvovali i Steve Huskei sa Univerziteta u Kentakiju, Guillermo Orti sa Univerziteta Džordž Vašington i Jorge Porto s instituta Nacional Peskuisas da Amazona, dok su čitav projekat sponzorirali National Geographic i Field Museum od Natural History.

 Izvor: University of Washington                                                    Photo:Internet