Naučnici su manipulisali genima zebre danio da potpuno izbrišu njihov zaštitni znak - pruge. Ako već imate rezerve prema selektivnom odgajanju, prema stvaranju novih vrsta raznim ukrštanjima, zamislite šta sve petljanje sa genetikom riba može da se postigne.

  U roku od nekoliko nedelja nakon objavljivanja članka o tome kako zebre dobijaju svoje pruge, Vašingtonski univerzitet je sada objavio studiju o '' brisanju '' tih linija.

  Nalazi prvi put objavljeni 28. avgusta u ''Science'' časopisu, a potom i 6. novembra u časopisu ''Nature communications'' će dati novo shvatanje o genima i ponašanju ćelija koje dovode do bojenja kod zebrica, i zauzvrat bi to istraživanje moglo da pomogne kod lečenja ljudi i životinja koji imaju poremećaje na koži poput melanoma, kao i kod regeneracije ćelija.

  ''Koristeći ribicu zebra kao model, sada se nalazimo na početku shvatanja osnovniih mehanizama, pokušavajući da shvatimo šta se dešava, tako da kasnije možemo imati uvid u neke od drugih vrsta, čija genetika ima drugačije obrasce i konačno možemo da ih shvatimo'', rekao je Dejvid Parici (David Parichy), profesor biologije na Univerzitetu u Vašingtonu, kao i jedan od autora na oba ova naučna rada.

  Zebra je tropska slatkovodna ribica, duga je oko 4cm i jako je popularna vrsta u akvaristici. Odrasle jedinke imaju horizontalne plave linije po telu i po njima su i dobile naziv. Ove šare koje se javljaju na telu igraju veliku ulogu  u kretanju u jatu, odabiru partnera i izbegavanju predatora. Zbog tako velike uloge kod ove vrste riba, naučnici već dugo žele da znaju koje su ćelije zaslužne za ovaj pigment i kako uspevaju da naprave šare.

  Za razliku od ljudi, koji imaju samo jedan tip pigmentskih ćelija - količina melanina koji je zaslužan za boju kože je uslovljena individualnom genetikom - zebrice imaju 3 tipa pigmentskih ćelija.

  Naučnici su shvatili da sva tri tipa pigmentskih ćelija komuniciraju međusobno i tako organizuju šare koje će riba imati, i da dva tipa - jedan koji pravi crnu boju i jedan koji pravi sivu boju - dolaze od matičnih ćelija!

   U casopisu ''Science'' su 28. avgusta objavljena dva istraživanja da ćelije koje se zovu ksantofore (xanthophores) koje proizvode narandžastu boju, ne dolaze od matičnih ćelija kao što se ranije pretpostavljalo. Naime, one dolaze od već postojećih ćelija u embrionu. Istraživački tim je utvrdio neverovatan proces koji se tada događa: ćelije u embrionu prvo sazrevaju (''stare'') u ksantofore, a onda, kada je vreme za pojavu pruga, iste ove ćelije izgube boju, povećaju se brojčano i onda pocrne!

  ''Ovo je neverovatno otkriće jer ćelije obično ne gube svoje osnovne karakteristike, pa ih kasnije povrate. Saznanje kako ksantofore uspevaju da završe ovaj neverovatan čin će nam pomoći u shvatanju metoda za razvijanje preparata za regeneraciju organa i tkiva, bez potrebe za matičnim ćelijama,'' rekao je Parici.

  Još zanimljivije je da su naučnici otkrili da veštački povratak ksatnofora koji proizvode narandžastu boju zahteva upotrebu tirodinog hormona, istog onog hormona koji je neophodan za prelazak iz punoglavca u žabu, tako da možemo slobodno reći da ksantofore prolaze kroz svoj tip metamorfoze. U isto vreme, tiroidni hormon sprečava razvoj crnih ćelija, tako što se na telu pravi određena senka u boji.