ZAŠTO IMATI AKVARIJUM U SVOM DOMU?

Na akvarističkim sajtovima, širom sveta, poslenjih godina mogu se naći najrazličitiji tekstovi vezani za akvarijumske ribice, ali moju pažnju su privukli članci i diskusije koje obrađuju pitanje “zašto imati akvarijum“.

Kada bih sumirao sve što sam pročitao, vezano za ovo pitanje, mogao bih da navedem sledeće. Razloga za držanje akvaijuma zaista ima mnogo i mogu biti veoma različiti. Motivi mogu biti jednostavni, složeni, čudni ili fascinantni, a opet svi imaju jedan zajednički sadržitelj akvarijum i naravno akvaristu koji o njemu brine.

Na manje ili više objektivan način različiti autori tekstova su pokušali da grupišu akvariste u celine koje ih deteminišu po nekoj karakterističnoj sklonosti. Pokušali su da ih odvoje na ‘profesionalce’ i ‘ozbiljne akvariste’, ‘savesne’, ‘amatere’, ‘prave akvariste’ i one koji to nisu, itd.

Na taj način su verovatno želeli da, kroz analizu odnosa akvarista prema objektu svog hobija, daju odgovor na ovo pitanje, ali mislim da su promašili temu. Lično nikada nisam voleo podele, ma kakve vrste, ni guranje ljudi u neke definisane okvire ili grupe, ali evo nekoliko ‘grupa’ koje se sreću u skoro svim ‘analizama’ ove vrste pa prosudite sami.

Ambijentalni ljubitelji- Mnogi ljudi kupuju akvarijum jer žele da imaju atraktivnu živu dekoraciju u svom životnom prostoru. To je svakako dobra odluka, ali neki ostaju samo na tome i mnogo ih ne zanima biologija ili ponašanje riba koje drže. Poznavanje se svodi na to da ribe plivaju, tuku se ili ne, jedu i eventualno se same razmnožavaju. Dalje upoznavanje sa ovom tematikom ih ne zanima, čak ni da bi sprečili eventualne gubitke ili smanjili troškove sve dok su oni prihvatljivi za kućni budžet. Naravno da će im biti žao ako neka ribica ili biljka ugine, ali ne dovoljno žao da bi se potrudili da se saznaju nešto više. Dakle njihovo interesovanje se završava na tome, koliko novca treba da investiraju u nabavku i održavanje atraktivnog ukrasa, a vrhunac tog interesovanja je izbor vrsta koje su dovoljno kompatibilne da zadovoljavaju navedeni efekat za određenu sumu novca.

Notorni odgajivači- Akvaristi koji spadaju u ovu grupu opsednuti su razmnožavanjem ribica i to je jedino što im daje smisao u ovom hobiju. Obično počinju sa živorodnim vrstama, pa zatim prelaze na složenije, pa tako dalje i dalje do konačnog stepena misterije, a to je razmnožavanje ‘najkomplikovanijih’ vrsta kao što su npr. diskusi. Znanja o prirodnom staništu, ponašanju, biologiji i slično, za njih su samo sredstvo za postizanje krajnjeg cilja razmnožavanja.

Odgajivači- Neki ljudi vole da se bave amaterskom matematikom, ili bi oni to više voleli da nazovu ekonomijom. Obično izrastaju iz predhodne grupe, s tim daje model množenja broja ribica sa ostvarivanjem materijalne dobiti presudan da bi se shvatila razlika. Dakle, ako su u pitanju živorotke, lako je izračunati mogući mesečni prihod, ako se broj ženki množi sa prosečnim brojem mladunaca po mrestu, pa sve to sa vremenom odrastanja i troškova hrane, struje itd. Cifre, koje se mogu dobiti na papiru, su zaista fascinantne i eto novog preduzetnika na tržištu. Gde se tu izgubio osećaj uživanja za držanje ribica, da li ga je uopšte i bilo procenite od slučaja do slučaja.

Kolekcionari ribica- Neki akvaristi, često pravi majstori ovog hobija, upadaju u iluziju, da biti ozbiljan akvarista znači držati i razmnožavati samo retke i vredne vrste. Dakle samo vrste koje su retke, teške za držanje ili razmnožavanje, ili pak izuzetni varijeteti vrsta koji se teško gaje bez upotrebe nekih složenih tehnika veštačke stimulacije mresta ili slično, mogu da zadrže njihovu pažnju. Prepoznaju se kao akvaristički pandam filateliste ili numizmatičara koji neumorno radi na povećanju vrednosti svoje zbirke. ‘Jednostavne’, ‘jeftine’ i ‘obične’ ribice, kao i ‘suvišna’ pitanja estetike prostora ili slično, ih apsolutno ne zanimaju. Sa druge strane, obično su to pravi stručnjaci za pravljenje mešavina hrane za dobijanje i održavanje boje, a često i eksperti za metode veštačkog gajenja. Teško je razumeti zašto ovi ljudi pretpostavljaju degenerike, kao što su mnogi varijeteti japanki, živorotki ili ciklida sa neprirodnim oblicima tela i peraja, prirodnoj lepoti izvornih formi riba.

Oni koji obožavaju ljubimce- Mnogi akvaristi jednostavno vole ljubimce, svih vrsta i oblika, i tu u osnovi nema ništa loše. Uživaju u tome da im ribice jedu iz ruke, da reaguju na to kada priđu akvarijumu i ponosno izjavljuju: ‘Poznaje me, to ne radi kada neko drugi priđe akvarijumu. Tačno zna ko sam Ja!’ ili slično. Naravno da ribice očekuju da će biti nahranjene, kada neko priđe akvarijumu i podigne poklopac. Isto tako poznato je da neke vrste, naročito ciklida, kao što je npr. oskar, poseduju zavidan nivo inteligencije, ali da lije to pravi loš odnos prema akvarijumu i njegovim stanovnicima. Ribica tj. akvarijum je u ovom slučaju interesantna, samo toliko koliko postoji fizička interakcija između nje i vlasnika, na koga je usmerena sva pažnja. U takvom odnosu ljubimac neminovno gubi, jer vlasnik odlučuje kad i da li njegov ljubimac u nečemu uživa. Na kraju, ako se stvar malo ozbiljnije sagleda jednostavno nije prirodno da ribe imaju bilo kakav odnos sa ljudima.

Agresivci- Neki hobisti uživaju da gledaju kad njihove ribe kidaju meso ili ubijaju druge ribe i u tu svrhu najčešće drže krupne predatore kao što je oskari, pirane i slično. Oni su ustvari akvaristički pandam vlasnicima Pit Buli terijera koji vole da gledaju kako njihovi ljubimci napadaju druge pse ili bar ‘samo’ plaše ljude. Psiholozi bi verovatno rekli da ovi ljudi na taj način svoju potisnutu agresivnost personalizuju kroz ljubimce koje drže.

‘Savesni’ akvaristi- Ovi ljudi, uživaju u posmatranju svih vodenih organizama, od biljaka do životinja, u njihovom prirodnom ambijentu i trude se da svojim štićenicima takav ambijent obezbede i u uslovima veštačkog okruženja. Lako je iz razgovora sa takvim čovekom videti da, kao po pravilu, poseduje veliko znanje iz opšte biologije, hernije vode, osnovnih bioloških procesa i si. i da je dobro informisan o pitanjima kao što su zaštita staništa i ugroženih vrsta uopšte. Za njega je upoznavanje, proučavanje i razumevanje svih životnih procesa vezanih za stanovnike akvarijuma, prirodan deo hobija koji je izabrao. Za ‘savesnog’ akvaristu se dakle podrazumeva da sve vodene organizme (ribe, biljke i ostale) drži samo u uslovima sličnim prirodnim. To ne znači samo zadovoljavanje parametra kao što su pH, GH, hrana i si. veći potreba u ponašanju kao što su teritorijalnost, potrebe za jatom, prostor u akvarijumu (zapreminu, površinu dna, dubinu vode, zaklone i otvorene površine, i si.).

Vratimo se sada na početak ove priče, i da li je to sve tako strašno kao što može da izgleda dok se čita ovaj tekst.

Prva definicija kaže: „akvarista je onaj ko poseduje akvarijum“.

Druga kaže: „akvaristika je nauka o držanju riba u veštačkim uslovima“.

Iz sedam navedenih primera (moglo je biti i dvadesetsedam) vidi se da svaka grupa, zadovoljava prvu definiciju – poseduje akvarijum.

Ako se neko od čitalaca prepoznao u jednoj od grupa, to ne treba da shvati kao napad na njegovo viđenje odnosa sa vodenim stvorenjima. Naprotiv. Kao u svakom hobiju ili bilo kojoj drugoj vrsti ljudskog angažovanja, postoji mnogo različitih pristupa i svaki od njih je pravi, za onoga ko ga upražnjava. Neki će u toku svog bavljenja akvaristikom proći različite faze i možda proći kroz sve navedene ‘grupe’, dok će drugi ostati dosledni jednoj sklonosti koju su odabrali na samom početku.

Lično smatram da ovde nema razloga za neko oštro osuđivanje, već pre za eventualnu dobronamernu kritiku, koja bi trebalo samo da unapredi naše pojedinačno viđenje akvaristike kao jednog izuzetnog i intimnog hobija, koji u sebi može da reflektuje jako kompleksne elemente ljudskog ponašanja.

Što se tiče druge definicije možda bi se moglo predložiti da se ona redefiniše kao nauka o formiranju vodenih staništa, kao i posmatranja, razumevanja i razmnožavanja akvatičnih formi života u kontrolisanim uslovima. Ova nauka, u sebi neosporno, sadrži i elemente umetnosti enterijernog i ekserijernog uređenja tih kontrolisanih uslova, kao i kompletnog enterijernog uređenja životnog tj. radnog prostora.

Ali sve nas ovo, samo odvlači od pravog odgovora na pitanje ‘Zašto imati akvarijum u svom domu?‘, a on je, po meni, na sasvim drugoj strani, i trebalo bi da glasi:

-Zato da bi deo prirode uneli u svoj dom.

-Zato jer osećaju potrebu, da priroda bude oko njih i u urbanim uslovima života, da ih okružuje, opušta i ispunjava osećajem jedinstva sa nečim mnogo većim od onoga što se može videti kroz prozor prostorije u kojoj borave.

-Da proniknu u tajne i dožive trenutke koje su milionima drugih daleke i nedostupne, dakle da kao aktivni posmatrač postanu deo tog dela prirode koji su uneli u životni prostor. Samim tim priroda je i u njuma, i sigurno je da imaju dubok osećaj za njenu zaštitu i očuvanje za generacije koje dolaze.

Možda je ova, poslednja osobina, izražena i više nego kod ljudi koji drže druge kućne ljubimce. To je jednostavno tako jer je ‘ljubimac’ jednog akvariste kompletan mali ekosistem, a on nemože da funkcioniše ako njegov vlasnik ne poseduje dovoljno ljubavi i znanja.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku