Šta su to mikroorganizmi

Šta su to mikroorganizmi i kako to oni rade? 

Evo nekoliko termina koji će nam pomoći da bolje razumemo tekst koji sledi, a odnosi se na osnovne pojmove iz baktenologije;

Patogene – bakterije koje aktivno ili pasivno prodiru u organizam i izazivaju bolesti biljaka i životinja

Saprofitne – to jednostavno znači da ih ima svuda i da, za razliku od patogenih, ne izazivaju bolesti (osim ako se nađu na pogrešnom mestu kao što su unutrašnja tkiva ili krvotok).

Autotrofne – bakterije svoju ishranu zadovoljavaju unošenjem neorganskih supstanci – minerala i gasova. Za to imaju posebnu unutrašnju ćelijsku organizaciju i često kao izvor energije za tu aktivnost i koriste sunce ili druge izvore svetlosti i toplote.

Heterotrofne – bakterije svoju ishranu zadovoljavaju unošenjem gotovih organskih supstanci koje svojim metabolizmom razgrađuju na jednostavnija jedinjenja.

Aerobne – bakterije za svoj život i metabolizam zahtevaju prisustvo vazduha.

Anderdbne – bakterije žive i razvijaju se bez prisustva vazduha, a za mnoge od njih, njegovo prisustvo je smrtonosno.

U prvom segmentu, azotnog ciklusa, u kome dolazi do stvaranja amonijaka (N03 > NH3 > NH4), kao produkta raspadanja organske materije nastale metabolizmom riba i biljaka, raspadanjem viška hrane i drugog organskog otpada, učestvuj u saprofitne heterotrofne bakterije kojih ima svuda oko nas. Drugačije ih nazivamo i truležne bakterije ili bakterije koje vrše organsku razgradnju, a u vodenoj sredini najviše ih je iz rodova Proteus, Pseudomonas, Seratia i Peptococcus..

One svojim delovanjem razgrađuju organske materije, kao što su belančevine i ugljeni hidrati (celuloza, škrob…). Neke od njih žive kao saprofite u crevu riba, neke u podlozi akvarijima, ali ono što je za nas u ovom trenutku važno, je da u vodu oslobađaju amonijak, kao jedan od svojih metaboličkih produkata.

U drugom segmentu, azotnog ciklusa, u kome se. otrovni amonijak konvertuje u manje, ali još uvek otrovne nitrite (N02), učestvuju druge vrste bakterija. One se nazivaju nitrifikacione ili bakterije koje oksiduju amonijak. One iz otrovnog amonijum jona istiskuju vodonik (H7) i zamenjuju ga kiseonikom (02). Za ovu aktivnost im je potrebno prisustvo vode sa dosta rastvorenog kiseonika, pa se takvi uslovi u akvarijumu moraju obezbediti.

Među ovim bakterijama je svakako najpoznatija vrsta Nitrosomonas europea, koja je opisana u brojnim monografijama, kako akvarističkim, tako i onim koje se bave obradom industrijskih i drugih otpadnih voda. Ipak najnovija istraživanja govore da Nitrosomonas vrste imaju malog ili nikakvog značaja u ciklusu azota u slatkoj vodi, a da su pravi oksidatori amonijaka u stvari bakterije iz roda Nitrococcus.

U trećem segmentu, azotnog ciklusa, još uvek otrovni nitriti (N02), dalje se oksiduju u nitrate (N03), a ovaj proces bi takođe bio nemoguć bez prisustva mikroorganizama. Tu na scenu stupaju bakterije iz roda Nitrobacter, a po najnovijim istraživanjima i one iz roda Nitrospira. Kao i predhodna grupa, i bakterije koje oksiduju nitrite, za život i obavljanje svoje važne uloge traže vodu bogatu kiseonikom.

Ni četvrti segment azotnog ciklusa, trošenje stvorenih nitrata od strane viših i nižih biljaka za njihovu ishranu, na odvija se potpuno bez prisustva bakterija. Mnoge vrste akvarijumskih biljaka, kao i neke kopnene (npr. detelina ili lucerka), razvile su posebnu simbiozu sa određenim vrstama bakterija. Te bakterije žive u naročitim kvržicama na korenu biljaka i pomažu im unošenje nitrata i drugih jedinjenja u sprovodni sistem. One su poznate kao bakterije Rhisobium grupe.

Pored nabrojanih, u akvarijumu postoje i mnogi drugi mikroorganizmi koji na ovaj ili onaj način utiču na njegovu stabilnost i život riba i biljaka. Mnogi od njih učestvuju i u kruženju azota, ali nisu od presudnog značaja za ciklus pa ih nisam posebno pominjao ne želeći da umanjim njihovu ukupnu ulogu.

Sada, kada smo barem površno sagledali značaj mikroorganizama u mikroekosistemu koji nazivamo akvarijum, osvrnimo se na to šta je potrebno da bi, oni potrebni mikroorganizmi u njemu opstali i pravilno obavljali svoju funkciju. Bakterije koje oksiduju amonijak do nitrata (druga i treća grupa) mogu se okarakterisati kao aerobne, autotrofne litofilne vrste. To zapravo znači da za život zahtevaju prisustvo kiseonika, da same stvaraju hranu iz neorganskih sastojaka i da im je potrebna podloga na kojoj će se naseliti, stvoriti kolonije i mirno se razmnožavati. Mnoge od njih vole da podloga (supstrat) na kojoj žive, ili voda u kojoj se nalaze, sadrži i dovoljnu količinu bikarbonata koji su im neophodni za razvoj.

Dakle treba obratiti pažnju na nekoliko činjenica.

  • da bi obavljale svoju funkciju u akvarijumu, bakterije druge i treće grupe moraju biti brojne, tj. za život im se mora obezbediti velika površina koja će stalno biti obstrujavana vodom bogatom kiseonikom (perlit, biokugle,…)
  • nitrifikacione bakterije agresivne u pogledu razmnožavanja i u odnosu na druge bakterije razmnožavaju se relativno sporo. U normalnim uslovima za uspostavljanje njihovih kolonija je potrebno oko 30 dana.
  • njihovo razmnožavanje i opstanak uopšte, mogu biti zaustavljeni ako se u vodi nalazi velika koncentracija štetnih jedinjenja, čak i onih kojima se one one hrane – amonijak, nitriti ili nitrati.
  • one žive u opsegu parametara koji se optimalno kreću između 6.0 i 9.0 pH i 20-30°C. Van ovih vrednosti će prestati sa aktivnošću ili uginuti.
  • bilo kakvo intervenisanje antibakterijskim medikamentima u akvarijumu najčešće dovodi do delimičnog ili potpunog uništavanja kolonija nitrifikacionih bakterija, koje se kasnije moraju ponovo uspostaviti.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku