Korali su morski organizmi koji spadaju u familiju ANTHOZOA, u ovu familiju bezkičmenjaka spadaju i morske sase (Anemonae) i meduze (Hidras), cela familija broji preko 6000 vrsta od čega je samo korala preko 2500.
Do 18. veka smatralo se da su korali biljke, sa pojavom mikroskopa svaka dilema je otklonjena. Koral je kolonija identicnih višećelijskih organizama koji se nazivaju POLIPI, oni mogu biti od nekoliko milimetara u prečniku do nekoliko santimetara duzine. Individualni polip je radijalno simetričan, ima cevasto telo sa pipcima oko usta na gornjem kraju tela. Kolonija od nekoliko stotina do nekoliko hiljada polipa čini KORAL.
Korali mogu živeti pojedinačno ili formiranjem kolonije koju nazivamo koralni greben. Korali žive gotovo u svim morima sveta na dubinama do 6000m. Ipak najbrojnije kolonije nalaze se u tropskim i suptropskim morima na dubinama do 60m, optimalna temperatura je 26 do 27C (iako postoje grebenovi u vodama gde je 18C). Koralni greben zauzima 0.1 % od ukupne površine svih mora sveta, što je približno 285 000 kilometara kvadratnih (polovina površine Francuske), iako zauzimaju mali procenat površine mora, dom su za 25 % ukupnog morskog sveta (4000 vrsta riba, mekušaca, bodljokožaca, sunđera…).
Postoje više vrsta grebenova (podela je po obliku, al nećemo sad o tome) Korali se hrane na dva načina (a neke vrste koriste oba), mnoge vrste žive u simbiozi sa jednoćelijskom algom (Zookanthellae) koja živi u samom tkivu polipa i uz pomoć fotosinteze hrani koral, korali koji koriste samo ovaj način ishrane ne mogu živeti na većim dubinama (zbog manjka svetlosti). Drugi način je hvatanje pipcima zooplanktona kao i druge manje organizme (pominje se čak i male ribe).
Prirodni pigmenti u tkivu korala proizvode spektar boja, mada na samu boju uticu i Zookanthellae kod vrsta koje ih imaju.
Postoje:
-Beli,
-Crveni,
-Narandzasti,
-Žuti,
-Zeleni,
-Plavi,
-Ljubičasti…
Korali se reprodukuju seksualno ili aseksualno odnosno unutrašnjom ili spoljašnjom oplodnjom. Kod unutrašnje oplodnje će koral oploditi sam sebe, odnosno svaki polip je hermafrodit, a kod spoljašnje jedan koral ispusta jajašca a drugi spermu i oplodnja se vrši na otvorenom moru. Oplođeno jaje će se razviti u polip u periodu od 1dana do nekoliko nedelja. Rast korala varira od vrste i uslova u kojima se nalazi može biti od 0.3 do 10 cm godišnje.
Postoji više podela korala, uglavnom su naučne (zbog indentifikacije i klasifikacije) i prilično su konplikovane, ja ću se zadržati na osnovnoj i za nas akvariste najbitnijoj.
Korali se dele na:
-MEKE (SOFT CORALS)
-ALCIONACEA
-TVRDE (STONE CORALS)
-SCLERACTINIA podela je izvršena na osnovu sastava skeleta (jedni proizvode a drugi ne kalcijum karbonat). A tvrdi se prema dužini polipa međusobno dele jos na LPS (long polip stone)-dugačak polip i SPS (short polip stone)-kratak polip. Velika većina morskih akvarista je i počela svoje bavljenje ovim hobijem upravo zbog korala. Pošto su i sami mnogo razlićiti ne mogu uopsteno pricati, pa ću u nastavku pisati za svaku vrstu posebno, kao i šta je sve potrebno u akvarijumskim uslovima.
