Preuređivanje akvarijuma
Nekoliko dana pre postavljanja podloge supstrat potopiti u vodu koju treba menjati dva do tri puta dnevno. Ovo je važno iz više razloga. Prvo, svi komadići će se dobro natopiti pa neće dizati dno i kasnije mutiti vodu. Samim potapanjem u vodu počinju da se odvijaju procesi za koje su neophodni anaerobni uslovi i koji stabilizuju haos koji je nastao potapanjem (stabilizuje se redox potencijal,pH i sl.). Česte zamene vode će osloboditi zemljište od hemikalija sa kojima je supstrat možda bio tretiran. Treba obratiti pažnju da posuda sa potopljenim supstratom bude približne temperature kao ona koja će biti u akvarijumu (bar poslednji dan bi trebala da stoji na sobnoj temperaturi). Pre stavljanja, u akvarijum treba odliti višak vode iz posude (supstrat mora da bude pod vodom). Kada se završi stavljanje podloge (supstrat pa ostalo), u akvarijum se dolije desetak cm vode, koja se posle par minuta crevom odlije. Svrha ove vode je da očisti podlogu i ako se preskoči vrlo je verovatno da će voda biti mutna par dana. Nakon toga se nalije deo vode, posade biljke, dolije ostatak vode i ribe, i uživanje može da počne. Cikliranje nije potrebno jer se koristi akvarijumska voda i već aktivni filter.
Novi akvarijum
Kod novog akvarijuma postupak se razlikuje u tome što se se supstrat bez potapanja stavlja u akvarijum, prekriva ostatkom podloge i onda se nekoliko dana puni i prazni bez bilja i riba. Kada voda prestane da se muti može da se počne sa naseljavanjem i cikliranjem.
Prednosti korišćenja
Vezivanje hranljivih materija
Humus i glina (kao delovi zemljišta) imaju na površini višestruka negativna naelektrisanja koja vezuju katjone (npr. Ca++, Mg++, K+ itd.).
Kod humusa, kao dela organske materije, ova naelektrisanja su posledica raznih hidroksi, karboksi i fenolnih grupa složenih organskih kiselina. Kod gline ova nalektrisanja su posledica postepene zamene Si++++ drugim katjonima sa manje pozitivnih naelektrisanja (npr. Na+). Zbog veoma sitnih čestica, glina ima ogromnu površinu (par hiljda puta veću nego pesak ili šljunak), pa je ovaj efekat još veći. Ovo vezivanje sprečava katjone da odu u vodu (ostaju u podlozi), a takođe vezuje i katjone koji se nalaze u vodi. Pored vezivanja katjona javlja se i vezivanje anjona (posebno fosfata). Anjoni su negativno naelektrisani joni i oni bivaju privučeni katjonima koji su vezani za čestice podloge. Ovo objašnjava zašto je koncetracija fosfata u podlozi više desetina hiljada puta veća nego u vodi. Inače do ovog zaključka se došlo ispitivanjem zašto se bolji rezultati u uzgoji račića za jelo postižu u veštačkim nego u prirodnim bazenima. Račići se hrane algama pa se voda obilno djubri fosfatnim đubrivom. Međutim u prirodnim, alge vrlo brzo prestanu da rastu, a u veštačkim (bazeni koji za dno imaju beton ili najlon) alge i dalje normalno rastu. Većinu ovih hranljivih sastojaka biljke radije uzimaju preko korena nego preko listova (porebno je dosta manje enegrije).
Zaliha CO2
Zbog visokog sadržaja organske materije (oko 40% organske materije čini C), supstrat predstvalja solidan izvor C. Organska materija vremenom se raspada (pod uticajem mikroorganizama), i CO2 se oslobođa u vodu. Što ima više organske materije, CO2 će duže izlaziti. Prema nekim istraživanjima, potopljeno tlo ispušta oko 0.2 do 0.25g CO2 dnevno po kg. Naravno, samo količina ispuštenog gasa zavisi od mnogih faktora (količina i oblik organske materije, pH okoline i sl.), tako da je ova količina više informativna. Većina gasa se ispusti u obliku jako sitnih mehura koji se brzo rastvore u vodi tako da je lako dostupna bilju.
Veći broj korisnih bakterija nego na peskovitoj podlozi
Čestice supstrata ( a posebno glina) imaju ogromnu površinu u odnosu na masu (preko 10000 puta veća nego npr. pesak i šljunak), tako da bakterije imaju više mesta za kolonizaciju. Zbog povoljnih uslova koji vladaju u okolini, formiraju se biofilmovi (kolinoje bakterija povezane sa polisaharidima) koje sprečavaju da čestice odu u vodu i zamute je.
Mane korišćenja supstrata
Trovanje metalima i vodoniksulfidom (H2S)
Velika koncetracija metala u podlozi može da izazove trovanje metalima. Ovo je posebno izraženo ako je podloga suviše kisela (mali pH). Druga vrlo opasna stvar u anaerobnoj podlozi je H2S. Svaka podloga ga sadrži i biljke se bore protiv njega tako što oko korenja imaju male džepove sa kiseonikom u čijem prisustvu H2S oskidira u bezopasne sulfate. Interesantna je međusobna reakcija metalnih katjona i H2S prilikom koje se formiraju nerastvorljiva jedinjenja (npr. H2S i Fe daju pirit FeS2), tako da se najčešće problemi sa trovanjem ne javljaju.
Ispuštanje gvožđa u vodu
Pod uticajem direktne sunčeve svetlosti dolazi do ispuštanja Fe u vodu što može prouzrokovati obilan rast algi. Ako akvarijum nije izložen direktnoj sunčevoj svetlosti ovog problema nema. U slučaju sunčanja akvarijuma treba zaštiti vidljivi deo supstrata trakom ili nečim sličnim.
