ULOGA svetlosti u akvaristici je veoma važna, jer se samo punim obezbeđenjem svetlosti, bilo prirodne, bilo veštačke, omogućuje potpuno normalan život riba i biljaka u akvarijumu. Stoga treba odrediti koje je svetio najpogodnije, u kojoj količini i kakav treba da bude ritam osvetljenja. Reć je o biološkoj osnovi pitanja, o tome kako ona utiče na boju ribe, želju za ishranom, način i mesto boravka u akvarijumu, na orijentaciju ribe u vodi pa i na utisak i izgled koji ostavlja na nas. Pošto su ribe i biljke koje mi gajimo iz tropskih krajeva njima je potrebna 10—12 h svetlosti. Ako ne stvorimo takve uslove, smanjiće se fotosinteza biljaka i poremetiće se odnos svetlost-biljka-riba-ugljendioksid-biljka. Na taj način se smanjuje i prirodna količina rastvorenog kiseonika u vodi.

Izbor

 Nećemo sada ulaziti u raspravu o tome koliko kiseonika treba ribama, koliko ugljendioksida biljkama. To bi nas odvelo predaleko a i pitanje je da li mi to u ovoj novčanoj krizi možemo da izmerimo (testovi su iz uvoza a samim tim i skupi) i da utičemo na to, najbolje je da se rukovodimo rastom, razvojem i izgledom biljaka i riba kao i njihovim ponašanjem.

Izvor svetlosti treba da dolazi iznad površine vode tako da ribe imaju pravi smisao za orijentaciju, a i da bi biljke mogle pravilno da se razvijaju, jer je poznato da rastu ka svetlosti što bi kod nepravilno postavljenog osvetljenja dovelo do deformacije biljaka i riba.

Akvarijum može da bude osvetljen na više načina i to od dnevne svetlosti preko običnih sijalica do onih specijalnih namenjenih akverijumima (GRO-LUX).

Dnevno svetlo treba izbegavati jer dovodi do prekomernog razvoja zelenih algi koje će zagušiti biljke i učiniti akvarijum neprozirnim. Nedovoljna količina svetlosti dovodi do zaustavljanja procesa fotosinteze biljaka i do njihovog propadanja što opet dovodi do narušavanja čitavog ekosistema.

Pošto ste kao savestan akvarista početnik, potrošili dosta vremena sakupljajući informacije o akvarijumskim ribicama za koje ste se odlučili, njihovim potrebama, navikama i potrebnoj zapremini akvarijuma u kome ćete ih držati, pristupićete njegovom formiranju. Podloga, enterijer, biljke i potrebna oprema, uključujući i osvetljenje odabrani su, obrađeni i postavljeni po svim pravilima. Voda je pripremljena, dehlorisana, zagrejana na potrebnu temperaturu i sve je, dakle spremno za smeštanje vaših ljubimaca u njihov novi dom, ali PAŽNJA!!!

Postoji jedan nevidljivi segment pripreme novog akvarijuma na koji treba obratiti posebnu pažnju. Ako ste se savetovali sa nekim iskusnijim akvaristom, sigurno ste čuli ili ćete čuti izraze tipa; 'akvarijum nije još zreo', 'još je to sve sveže', 'nije se još formirao ciklus', 'akvarijum još nije stabilan', i slično. Dakle, i pored idealnih 'tehničkih' uslova koje ste obezbedili, da bi vaš akvarijum bio siguran za naseljavanje ribica, potrebno je da prođe kroz period biološke aktivacije koja je poznata kao:

AZOTNI CIKLUS

Ribe se non-stop kupaju u zbunjujućoj mešavini proteina, soli i mnogih rastvorenih supstanci... Sposobne su da prepoznaju i reaguju na ove supstance putem svojih veoma osetljivih čula ukusa i mirisa. Razlika između ova dva čula kod riba nije toliko velika kao kod kopnenih životinja. Čulo mirisa je obično lokalizovano u predelu lica ribe, a čulo ukusa može biti lokalizovano i na spoljnim delovima tela kao i u ustima.

Hemijski sastav vode obezbeđuje ribi informacije o okruženju naročito u mračnoj i mutnoj vodi, olakšava joj lov i izbegavanje predatora. Vođena ovim hemijskim impulsima, riba pronalazi svoj cilj vrlo spretno i precizno. Jedan od najboljih primera za neverovatno čulo mirisa i ukusa kod riba je Losos. Posle pređenih stotina kilometara kroz slatku vodu dolazi do okeana gde raste dok ne oseti nagon za mrest. Tada se nepogrešivom tačnošću, vođen ovim čulima, vraća na mesto gde je i sam bio izmrešćen i produžava svoju vrstu. Ova čula su takođe veoma značajna kod jatnih riba. Pomoću hemijskih signala one održavaju kontakt i drže se zajedno. Kod pučinskih riba kao što su sardine i haringe hemijska privlačnost je presuđna za opstanak. Najneobičniji primer hemijskih signala kod riba je signal straha. Kod povređene ribe, površinske ćelije oslobađaju hemijski signal koji obaveštava ostale ribe o opasnosti. Možemo ga uporediti sa vriskom u prepunoj sobi!

Što se tiče razmnozavanja, hemijski signali su veoma bitni kod prepoznavanja polova i vrsta. Došlo bi do ogromnog gubljenja energije i vremena ako bi neka riba pokušavala da se spari sa pogrešnom vrstom. Hemijska privlačnost i prepoznavanje može uticati na reprodukciju riba na mnoge načine. Mužjak i ženka se, generalno gledajući, privlače ali na to veoma utiče i nivo

hormona. Na primer mužjak će od dve ženke uvek odabrati onu koja je spremnija za mrest tj. onu čiji hormoni jače rade. Kod vrsta koje brinu o svom potomstvu korišćenje hemijskih impulsa je još specifičnije. One prepoznaju svoje mlade, pa čak i mladi mogu prepoznati svoje roditelje. Ovo je veoma bitno jer se obično dešava da ovakve vrste odgajaju mlade na veoma malim udaljenostima.

Stanište ili biotop (postojbina, životna okolina) je jedinstvena funkcionalna jedinica ekološkog sastava, određena geografskim, biotičkim i abiotičkim svojstvima; sva staništa iste vrste čine jedan stanišni tip.

 To je životni prostor koji obuhvata klimatske i biotske faktore,  zemlju i reljef.

 Svaki organizam živi u određenom tipu životnog staništa, npr. u jezeru, reci ili pustinji i tu ga je lako pronaći.

 Ekološka niša, međutim podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi neki organizam, već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici (npr. vrstu ishrane), kao i položaj koji zauzima u odnosu na ekološke faktore. Ekološka niša govori o ulozi jedne vrste u ekosistemu. Često se govori da neka vrsta zauzima određenu ekološku nišu, što zapravo znači da se ona razlikuje od druge vrste u pogledu npr. načina ishrane, perioda aktivnosti, korištenja različitih skloništa i dr. Svako životno stanište naseljeno je određenom kombinacijom biljnih i životinjskih vrsta – životnom zajednicom (simbiozom).

 Životna zajednica i stanište ne mogu postojati odvojeno, već su povezane u celinu u kojoj je biocenoza biotička, a biotop abiotička komponenta. Životnu zajednicu odlikuje, pre svega, određena struktura koju sačinjavaju odgovarajuće ekološke niše, sastav vrsta i dr.