Kao početnik možete doći u iskušenje i pokupovati samo već gotovu suvu hranu, a postoje vrste suve hrane koja odgovara svim ribama. Potroši se velika količina i vremena i novca da bi se osigurali svi neophodno potrebni hranjivi sastojci, i sve je to, naravno, vrlo ukusno. Oni izuzetno pogoduju akvaristima ali... biste li poželjeli celi život provesti jedući uvek istu hranu, pa bila to i čokolada? Samo pokušajte ribu istovremeno hraniti pahuljicama i živom hranom, pa ćete videti koliko joj je stalo do hrane što se koprca.
Pre svega, naravno morate razmisliti o potrebama svake pojedine vrste. U svom prirodnom habitatu ribe se hrane raznovrsno - drugim ribama, vodenim i kopnenim beskičmenjacima, biljkama itd. Ima i onih koje nisu nimalo izbirljive i gutaju sve što je imalo prikladno i na što nađu, a tome imaju prilagođen i probavni sustav.
Beli crvi su odlična visokoproteinska živa hrana neverovatno laka za odgajanje. Veličina im je između tubifeksa i grindal crva, otprilike 1 do 2 cm. Naročito su dobri za spremanje ribe za mrest i rado će ih jesti skoro sve ribe. Veličina belih crva je podesna i za hranjenje manjih vrsta ribe. Glavni sastojci ove hrane su: proteini 70%, masti 14,5%, suva materija 5,5% i ugljeni hidrati 10%.
Veoma su laki za odgajanje. Za početak, potrebna vam je početna kultura. Potražite je po akvarističkim klubovima i radnjama ili od drugih akvarista. Drugo, pronađite plastičnu kutiju sa poklopcem u kojoj ćete gajiti svoju kulturu.
Opširnije...
Kada je zdravlje vaših ribica u pitanju, prehrana igra vrlo važnu ulogu! To vredi kako za vaše ribe tako i za nas same. Zbog toga logično je da jedu samo najbolje namirnice koje nabavite.
Da li zaista znamo šta je najbolje za naše ribe?
Ili samo jednostavno nabavljamo bilo kakvu hranu od bilo kojeg proizvođaća. Među najbolji hranama za vaše ribice, samo je jedan proivod iznad ostalih, a to je Spirulina!
Šta je spirulina, i zašto je tako dobra?
Spirulina (pravo ime Spirulina Arthospira) jeste planktonsko plavo-zelena alga, koju možemo naći u alkalnim vodama vulkanskih jezera.
Opširnije...
Još jedan u nizu recepata za pripremanje ovakve hrane za ishranu riba...
Svaki akvarista je čuo za pripremanje goveđeg srca kao hrane za ribice. Postoje mnogi recepti, i ljudi su potrošili dosta vremena da bi postigli zadovoljavajući efekat u pogledu kvaliteta ovako spravljene hrane. Kao i u svim granama ovog hobija, do pravog rezultata se može doći na razne načine i zato bi bilo iluzorno polemisati oko toga koji je recept najbolji. Pitanja koja se početnicima uvek nameću, kada pročitaju sastojke recepata su uglavnom:
- Zašto ovo?
- Čemu to služi?
- Da li je neophodno da stavim baš sve sastojke?
- Kako da posle hranim ribu?
Dodatni sastojci, kojima uglavnom svi recepti obiluju, nisu slučajno prisutni. Njihova namena je da u organizam ribe unesu potrebne hranljive sastojke, koje meso goveđeg srca ne sadrži. U nekim receptima se dodaci koriste ne zbog hranljivih vrednosti, nego zbog lakše prerade ove hrane u digestivnom traktu ribe. Svaka vrsta ribe ima različite potrebe za pojedinačnim hranljivim sastojcima, i zbog toga je najbolji onaj recept koji je prilagođen jednoj ili eventualno dvema srodnim vrstama.
Opširnije...
Cheilus aymonieri (kineski izjelica algi), kako samo ime govori, hrani se
uglavnom algama što rastu na stenama i ograncima.
Ostale su usko specijalizovane i hrane se samo specifičnim stvarima (obavezna hrana), imaju razvijen crevni trakt prilagođen probavljanju samo ispravne hrane. Tako mesojedi imaju kratak probavni trakt zato što se njihova hrana bogata proteinima brzo i lako probavlja. Biljojedi, upravo suprotno, trebaju duže crevo koje može doći na kraj s velikom količinom relativno neprobavljive hrane koju treba progutaiti. Hraniti nekoga od njih hranom onoga drugoga jednako je kao da zamolite mačku da jede travu ili konja da jede meso! U praksi će mesojedi odbijati biljnu hranu, ali neke se vrste, koje su inače biljojedi, mogu naždrati mesne hrane, ponekad će nakratko imati probavnih smetnji, a dugotrajno problema s debljinom i masnom degeneracijom tkiva, što na kraju za posledicu ima sterilnost i kraći životni vek.
Mnogi problemi akvarijumskih riba ne nastaju preko noći, nego se vremenom akumuliraju. Tako, na primer, ako ne menjate redovno deo vode u akvarijumu, to se neće pokazati odmah, već posle izvesnog vremena, kada ćete primetiti da vaše ribice, jedna po jedna, obolevaju. Sličan je problem i sa nepravilnom ishranom, pogotovo kad je u pitanju njen kvaiitet. Nedavno mi se jedan poznanik pohvalio kako njegove ribe rado jedu jednu vrstu hrane za pse. Nažalost, ovakve greške nisu retke među našim akvaristima.
Kao i mnogi sastojci koji se koriste za ljudsku ishranu, tako i hrana za pse sadrži materije koje nisu pogodne za ishranu riba. Najveći problem predstavlja preterana količina masti, koja se taloži u jetri riba i izaziva niz problema vezanih za njihov normalan život i razmnožavanje. Jetra je organ veoma bitan za izbacivanje otrova iz tela. Zamašćivanje jetre izaziva degeneraciju ovog organa i slabljenje njegove funkcije. To prouzrokuje anemiju, pa kod riba s ovakvim problemima nailazimo na blede škrge, što ukazuje da imaju i probleme s distribucijom kiseonika u organizmu. Kod uginulih riba, sekciranjem i pregledom može se ustanoviti da je jetra otečena, bronzane boje i zaobljenih ivica.
Opširnije...