Ovi zanimljivi ciklidi naseljavaju severni deo jezera Malawi. Na istočnoj obali jezera borave na području od mesta Londo u Mozambiku pa do rta Kaiser u Tanzaniji. Na zapadnoj obali jezera su malo ređi i žive između Chirombo Pointa i Chara.
Najpoznatiji i najpopularniji su tzv. žuti ili „electric yellow“. Labidochromis živi u području između mesta Charo i Kajizingi (južno od T´hoto) na zapadnoj obali jezera u dubinama od 20 metara.
Spada u grupu M’buna ciklida koji su specifični po tome što obitavaju u kamenitom staništu, po čemu je i sam naziv grupe dobio ime.
Karleusi mogu da narastu 10-ak centimetara, ženka je obično manja za 1/3. Razlikovanje polova je jako teško. Boja i kod mužjaka i kod ženki je identična, duž ivica leđnog peraja imaju crnu štraftu (mužjak i na analnom), a jedna od pouzdanijih metoda po kojoj ćete nenoseću ženku razlikovati od mužjaka jeste ta po kojoj mužjaci uvek imaju i crna grudna peraja, što je kod ženki jako retko.
Za akvariste, pogotovo Malawi ljubitelje, oni predstavljaju neodoljivu i vrlo poželjnu ribu. Predivna, žarka boja i miroljubivost dva su glavna aduta kojim ove malene ribe osvajaju akvariste celoga sveta. Labidochromis caeruleusi su u akvarijima vrlo mirne ribe i povučene ribe, ponekad čak i presramežljive. Moguće ih je držati sa skoro svim ostalim Malawi ciklidima ukoliko im se omogući dovoljno zaklona i skrovišta kako bi pronašli svoj mir.
Labidochromis caeruleusi su idealne ribe kako za početnike tako i za iskusne akvariste.
Ovaj ciklid ima sramežljivu osobnost pa preferira akvarijum s kamenim pukotinama, prolazima i formacijama kamenih pećina koje su idealne za skrivanje i zaklon. Pozadinska tapeta takođe dobro dođe jer pruža veću sigurnost, a što se riba sigurnije oseća, pre će izaći iz skrovišta i zaplivati na otvorenom delu akvarijuma.
Ne jede akvarijumsko bilje pa je držanje otpornijih biljnih vrsta moguće. Podloga bi trebala biti sitne granulacije, od finog peska ili sitnog šljunka.
U prirodnom staništu se uglavnom hrane insektima i spadaju u grupu insektivora. Neki caeruleusi se hrane i puževima, a uočeno je da oni imaju produžene ždrelne zube. Zbog toga je Digby Lewis napravio reviziju u kojoj predlaže podelu Labidochromisa na one koji žive u kamenom habitatu i hrane se insektima pa nemaju istaknuti zub na ždrelnim kostima i na one koji se hrane mekušcima i razvijene robusne ždrelne kosti sa povećanim kutnim zubom. Zubi služe isključivo za pridržavanje hrane, a ne za njeno drobljenje. Bilo kako bilo Labidochromis caeruleus su maleni Malawi ciklidi koji dane provode u potrazi za hranom, ne zadržavajući se na određenom prostoru. Pri tom im većina drugih vrsta ciklida toleriše prolazak kroz njihovu teritoriju.
U akvarijumu su svaštojedi. Prihvatiće svaku ponuđenu mesnu i biljnu hranu, od tabletica i listića, do žive i zamrznute hrane. Od povrća prihvata grašak i salatu. Ono što je bitno je da hrana ne bude jednolična.
Razmnožavaju se relativno jednostavno. Polno sazrevaju sa oko 6 meseci. Kao i kod svih endemičnih Malawi ciklida, način razmnožavanja im je tzv. materinsko usno leglo, gde se za podmladak brine samo ženka. Dakle, ovi ciklidi su ustonoše.
Udvaranje započinje mužjakovim pokazivanjem intenzivno žute boje kojom se šepuri kako bi privukao ženke. Kada ženka pristane, ona mu prilazi te polaže jaja na kamen, nakon čega ih usisa u svoja usta. Zatim prilazi mužjaku u T-formaciji, zamenivši njegove tačke na analnoj peraji za jaja koja misli da su joj promakla ranije kod usisavanja. Taj položaj omogućava mužjaku da ispusti seme direktno u njena usta gde dolazi do oplodnje.
U svojim ustima nosi oplođena jaja 20 – 22 dana, dok mlade neiskusne ženke nose mlade i do 30 dana. Imaju prilično mali broj mladih 3 – 8, a tek iskusne ženke imaju nešto veći broj mladih ribica – do 25. Za vreme dok nose jaja u ustima, ženke generalno odbijaju hranu, pod stalnim su progonom mužjaka i prilično oslabe. Zato ih je najbolje skloniti u zaseban akvarijum kako bi bile mirnije i uspešnije dočekale dolazak potomstva na svet.
