Člankonošci; Arthropoda, predstavljaju najbrojniju i najrasprostranjeniju skupinu beskičmenjaka. Više od tri četvrtine današnjeg životinjskog sveta pripada člankonošcima. Čine ih tri osnovne vrste: trorežnjaci (Trilobita), klještari (Chelicerata) i čeljusnici (Mandibulata).

U njih se ubrajaju rakovi, pauci, kukci i stonoge.

Ime su dobili po člankovitim nogama.

Građa tela

Telo člankonožaca je kolutićavo, bilateralno simetrično. Kolutići su međusobno spojeni u dve ili tri funkcionalne celine. Pokriveno je hitinskom pokrovom. Pokrov sprečava kontinuirani rast člankonožaca pa se oni moraju presvlačiti. Jednostavniji člankonošci se presvlače mnogo puta npr. rači, a kod složenijih člankonožaca npr. kukaca, broj presvlačenja je ograničen i događa se samo dok su mali. Tri su glavna dela tela: glava, prsa i zadnjica. Glava i prsa srasli su u glavopršnjak. Zadak je člankovite građe. člankovite noge su parni izdanci na svakom kolutiću njihova tela. Pauci imaju četiri para nogu koje su prekrivene dlakama ( pomoću njih oseti kada je u blizini plen).

Disanje

Organi za disanje zavisno od toga žive li člankonošci u vodi ili u vazduhu. Vodeni člankonošci dišu škrgama a vazdušni člankonošci dišu većinom plućima, trahejama.

Krvotok

Njihov krvotok je jednostavan, srce se nalazi s leđne strane iznad creva u prostoru odeljenom od ostale telesne šupljine.

Čula

Čula za opip, miris, sluh, ravnotežu i vid zavise o načinu života. Najjednostavniji mehanoreceptori su pokretne osetne dlačice koje reagiraju na podražaje dodira, kretanja vazduha, izmena tla i sl. Hemoreceptori (osetila mirisa) su najrazvijeniji kod kopnenih kukaca. Fotoreceptori (oči) člankonožaca čine retinularne stanice. Sastavljene oči (kukaca i rakova) sastoje se od većeg broja produljenih jednostavnih očiju, npr. oči obada zauzimaju čitavu leđnu i bočnu stranu glave. Neki kukci mogu proizvoditi glasove posebnim zvučnim, stridulacijskim, organima, npr. skakavci trenjem hrapavih delova krila i nogu ili cvrčci titranjem bubnjića.