Sve o algama

Alge pripadaju carstvu biljaka. To su autotrofni organizmi koji u procesu fotosinteze iz neorganskih materija (ugljen-dioksida i vode), uz pomoć Sunčeve svetlosti i hlorofila, stvaraju organsku materiju i kiseonik. Telo algi nije diferencirano na koren, stablo i list, kao kod kopnenih biljaka (mahovina, paprati, golosemenica i skrivenosemenica). Alge žive u vodi: u morima i slatkim vodama.

Ćelija algi je eukariotska: građena je od ćelijske membrane, citoplazme sa organelama i jedra. Ćelija je obavijena celulozno-pektinskim ćelijskim zidom. U hloroplastima se odvija fotosinteza. Hloroplasti mogu biti različitog oblika: pločasti, spiralni, zvezdasti, trakasti, peharasti, sočivasti. Fotosintetički pigmenti su zeleni hlorofili. Sve alge imaju hlorofil a i još jednu vrstu hlorofila: b, c, d ili e. Pomoćni pigmenti u fotosintezi su narandžasti karotenoidi i crveni i plavi fikobilini tako da u našim akvarijumima možemo sresti zelene, crne, crvene, braon i modrozelene alge

Alge možemo podeliti u više grupa ali jedna od najvažnijih podela jesu na jednoćelijske, kolonijalne i višećelijske alge s tim što kolonijalne mogu biti milioni jednoćelijskih algi koji mogu biti ali i nemoraju biti vidljivi. Alge su primarni proizvođači organske materije i kiseonika, one su prva karika u lancu ishrane u vodenim ekosistemima. Neke vrste algi obrazuju podvodne livade i šume, tako da predstavlju stanište za mnoge druge organizme. Neke alge koriste se i u ishrani čoveka i životinja, kao i u farmaceutskoj, prehrambenoj i tekstilnoj industriji. Mnoge alge naseljavaju samo čiste vode, tako da se koriste u bioindikaciji kvaliteta i zagađenosti vode.U našim akvarijumima često se javljaju procvati algi kao indikator sredine koja je bogata vodenom sistemu ali treba imati na umu i prihvatiti činjenicu da su alge sastavni deo našeg malog ekosistema.

Skoro svaki akvarista će se suočiti sa algama u nekom trenutku. Kontrola algi jeste jednako kontroli nutricijenata u akvarijumu kao i kontroli osvetljenja tako da se neće iste vrste algi pojavljivati u low light ,medium light i high light postavkama, što je i logično. U akvarijumima bez biljaka nivoi nitrata i fosfata se lako menjaju i lako mogu dostići visoke levele, te dovesti do izbijanja određenih vrsta algi u zavisnosti od starosti akvarijuma i osvetljenja. Preterano hranjenje je najčešći uzrok pada kvaliteta vode i same pojave nezvanih gostiju u akvarijumu.Da bi se sprečila pojava algi ali i bolesti i pomora riba, važno je menjati često vodu u nezasađenim akvarijumima. Imajte i na umu da većina algi favorizuje jako osvetljenje tako da držite akvarijum podalje od prozora i kontakta sa sunčevom svetlošću.

U zasađenim akvarijumima situacija je mnogo kompleksnija. Biljke će zaista u nekoj meri uzimati i trošiti hranljive materije i sa tim zadržavati hemizam vode u nivou dobrog kvaliteta. Ali čak i tada se mogu desiti nepredviđene situacije poput pojava algi. Neravnoteža svetla, dug foto period, dodavanje CO2, mako mikro elemenata i visoke vrednosti nitrojedinjenja su glavni uzroci nastanka algi. Brzorastuće biljke su efikasnije u korišćenju hranljivih materija od algi ali ukoliko dođe do disbalansa u ovim uslovima,biljka će usporiti svoj metabolizam i na scenu stupaju alge, čak će se nekada i sama vraćati hranljivim elementima u vodi. Biljka će to pokazati rupicama na lišću, žutilom itd. Tako da su samo srećne i zdrave biljke one koje dovode do ravnoteže u ekosistemu a samim tim i do kotrole pojave algi.

Jednu stvar bi trebalo imati stalno na umu: Alge su deo eko sistema i akvarijum bez algi je osiromašen ekosistem. Svaki akvarijum poseduje alge,u većoj ili manjoj količini i to bi trebalo da bude normalno među akvaristima jer što pre prihvatite vrste života u vašem akvarijumu, manje će te brinuti, manje će te dodavati hemijskih materija i vaše će ribe biti srećne.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku