Jednogodišnje ribe

Među mikrociprinide spada i mala, ali veoma interesantna grupa živopisnih riba koje su poznate pod nazivom jednogodišnje ribe. Postoji oko dvadeset i šest vrsta, raspoređenih u pet rodova, koje žive na afričkom i južnoameričkom kontinentu.
Dok plućašice preživljavaju suvi period ukopavajući se u blato, jednogodišnja riba, koja sama doduše ugine, omogućuje vrsti da opstane do vlažne sezone polažući jaja koja su otporna na sušu.
Na dva kontinenta, u područjima gde žive ove ribe smenjuju se klimatske krajnosti: posle perioda obilnih kiša nastupa vruća i sušna sezona. Sa dolaskom kiša, počinju da teku potoci i stvaraju se bare i jezera: po završetku kišne sezone, žarko tropsko sunce ispari svu vodu te ostaje samo suncem isprženo plato, često pokriveno bezbrojnim mrtvim i polumrtvim ribama. Tako mnoge ptice i druge životinje bez muke dolaze do obilja hrane.

Jednogodišnja riba ima kratak život: rađa se sa kišama i umire iste godine, čime se završava njen potpuni životni ciklus.

Kad ove ribe osete da se približava opasnost i da će ih nastupajući talas vrućine ostaviti na suvom, mužjaci traže ženku sa kojom se ukopavaju u meki mulj ili peščano dno svog jezera ili potoka da bi položili i oplodili jaja. Jaja tu ostaju sve dok kiše ponovo ne dođu i oslobode mlađ. U isušenom mulju se nalaze izvesne bakterije, za koje se tvrdi da su neophodne kako bi se mlađ oslobodila iz jaja pokrivenih tvrdim blatnim oklopom, kao i obilje infuzorija koje žive od raspadnutih tela uginulih riba. Ove infuzorije obezbeđuju prvu hranu za mlade ribe.

Zbog svoje izvaredne lepote, jednogodišnje ribe su na visokoj ceni među akvaristima. U dobro proučene ribe spadaju tri vrste roda Cynolebias iz Južne Amerike; po jedna vrsta Pterolebias i Rachovia, takođe iz Južne Amerike; četiri vrste roda Notobranchius iz Afrike i oko petnaest vrsta afričkih ribica sa repom u vidu lire iz roda Aphyosemion. Sve ove ribice se razmnožavaju na sličan način, a jedina razlika je u dužini vremena koje je potrebno da bi se jaja izlegla. U zavisnosti od vrste, ovaj period može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Razumljivo je da jednogodišnje ribe ne moraju da prođu kroz sušni period svake godine; u tom slušaju one produžavaju život za nekoliko nedelja ili meseci. Veruje se da i druge ribe imaju latentnu sposobnost da žive kao jednogodišnje ribe. Na primer, nedavna istraživanja su pokazala da se iz jaja atlantske vrste Fundulus confluentus mogu izleći mladunci i ako su jaja tri meseca bila izložena suncu. Ako se jaja potope u vodu, iz njih će se izleći mlađ u roku od petnaest do trideset minuta.

Zbog specifičnog načina života jednogodišnjih riba, razvijene su mnoge metode za njihovo odgajivanje. U slučaju Rachoviabrevis iz Kolumbije, parovi malih riba, dugačkih 5 cm, stavljaju se u plitku posudu sa peščanim dnom. Pomoću direktne sunčeve svetlosti ili električnog ventilatora pojačava se isparenje; sa smanjenjem debljine vodenog sloja mužjak i ženka se postepeno ukopavaju u pesak, gde polažu i oplođavaju jaja. Pošto voda potpuno ispari (roditelji se predhodno uklone, da bi preostali kratki period života proveli u drugoj posudi), akvarijum treba da stoji bar dve nedelje sa jedva nešto vlažnim peskom. Zatim se posuda lagano puni kišnicom (po litar vode dnevno) i uskoro se može videti kako prilično veliki mladunci plivaju po akvarijumu. Ovaj postupak se takođe koristi i za neke vrste roda Cynolebias. Druge vrste ovog roda, koje jaja polažu u tresetnu mahovinu ili fino rastinje a ne pesak, odgajaju se na taj način što se jaja izvade i slažu u tami između slojeva jedva nešto vlažne tresetne mahovine; ovako složena jaja treba čuvati u tami na stalnoj temperaturi od 24 do 26 stepeni bar šest nedelja. Neki preduzimljivi akvaristi razvili su unosan posao odgajajući jednogodišnje ribe i isporučujući u tresetnu mahovinu upakovana jaja. Kupac ima samo da pripremi posudu u koju će da stavi tresetnu mahovinu i već kroz nekoliko časova u njegovom akvarijumu će plivati mlađ.

Kod nekih vrsta jednogodišnjih riba, posebno kod argentinske Cynolebias bellotti, razlika u polovima je tako velika da su ranije ihtiolozi pogrešno svrstavali mužjake i ženke u različite vrste. To je sasvim razumljivo kad se ima u vidu da mužjaci i ženke ove i nekih drugih vrsta istog roda imaju sasvim različite šare po telu i različit broj peraja, što nije uobičajeno kod drugih riba.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku