Filtriranje

Filtriranje je proces pročišćavanja vode i obogaćivanja vitalnim sastojcima. Filtriranje može biti mehaničko, biološko i hemijsko.
Mehaničko filtriranje je prečišćavanje vode od čestica u suspenziji. Mehanički prečišćena voda je bistra i providna.
Biološko filtriranje je proces pretvaranja amonijaka i njegovog jona amonijuma radom areobnih bakterija u nitrite i nitrate (nitrifikacija). Druga vrsta biološkog filtriranja je denitrifikacija, proces razlaganja nitrata radom anaerobnih bakterija u slobodan azot.
Hemijsko filtriranje je prečišćavanje vode od hlora, fenola, lekova, huminskih kiselina, boje i uree. Hemijsko filtriranje se bazira na apsorptivnim osobinama aktivnog uglja. U hemijsko filtriranje spada i obogačivanje vode korisnim sastojcima.

Materijali za filtriranje

Mehaničko filtriranjeIdealni materijal za mehaničko filtriranje je sintetička vata, sitnija ili krupnija. Njeno je održavanje jednostavno, a cena pristupačna. Sintetička vata je ujedno potpuno neutralan materijal.
Sunđer je takođe dobar materijal za mehaničko filtriranje, ali mu je propustljivost manja, pa se brzo zapušava prljavštinom.

 

Biološko filtriranjeŠljunak krupne granulacije, isključivo kvarcni ili silikatni, dakle hemijski što neutralniji i bez krečnjaka u sastavu, dobar je materijal za biološko filtriranje. Međutim, kako nije porozan, površina mu je relativno mala, pa je neophodna ogromna količina šljunka za dobar biološki filter. Na primer, za akvarijum zapremine 200 litara potrebno je 15 litara šljunka, u sloju ne debljem od 5 do 7cm. kako je za zapreminu od 15 litara potrebna površina od 3000 cm2 (30x100cm, za debljinu sloja od 5cm), jasno je da bi takav biološki filter zauzimao jako mnogo mesta. Otud je šljunak kao supstrat biološkog filtera pogodan jedino za reversni podni filter. Naime, akvarijum zapremine 200 litara obično ima površinu dna veću od 3000 cm2, a sloj šljunka na dnu obično ima dubinu od 5 do 7cm.

Porozni i kavernozni materijali predstavljaju idealan supstrat za biološki (spoljni) filter. Zbog svoje velike unutračnje površine, omogućavaju stvaranje velike kolonije aerobnih bakterija na malom preostoru. Porozni materijali podesni za upotrebu u akvaristici su: drveni ugalj (granulacija 5-10 mm), komadići neglazirane ekspandirane gline (keramika, porcelan), lomljena lava granulacije 15-20 mm, plovućac, koks. Ovi materijali se obično koriste kao punjenje za spoljne centrifugalne filtere.
Postoje i plastični supstrati za bakterije Bio-Ball loptice od neporozne plastike koje svojom specijalnom konstrukcijom omogućavaju naseljavanje ogromne količine bakterija, protokom vode same čiste od eventualnih čestica prljavštine i mogu se slagati u neograničenoj debljini sloja. 1 litar ovih kuglica iampovršinu 10 litara šljunka.

Hemijsko filtriranje Materije za hemijsko filtriranje dele se na apsorbcione i obogaćujuće.
Apsorbcioni ili upijajući materijali su razne vrste aktivnog uglja. Aktivirani ugalj je materija bogata ugljenikom, aktivirana hemijskim procesom, koja zahvaljujući orgomnoj unutrašnjoj površini upija:

  1. proizvode metabolizma: boje, huminske supstance, ureu, mirise.
  2.  organska jedinjenja u suspenziji u vodi: pesticide, herbicide, isekticide, fenole.
  3.  proizvode hemijske industrije: jedinjenja azota, organska jedinjenja hlora, ugljovodonik.
  4.  u katalizacijskim procesima redukuju: ozon, hlor, kalijum permanganat, sirćetnu kiselinu, vodonik-fero-oksid.

Međutim, aktivni ugalj nije od velike koristi u slatkovodnom akvarijumu, baš zbog svoje apsopcione moći. naime, upio bi huminske kiseline i neutralizovao pH reakciju vode. Otud, aktivni ugalj se koristi za prečišćavanje vode od lekova i hormona nakon završenog procesa medikacije riba. Osim toga, bez obzira na izuzetno veliku unutrašnju površinu (hiperaktivni ugalj ima unutrašnju površinu od 540.000 m2 po litru zapremine i granulacije 1mm, što je dovoljno za tretiranje 400 litara akvarijumske vode), zbog koje ga se preporučuje i kao supstrat biološkog filtera, aktivni ugalj ne može obavljati tu funkciju pošto ostaje aktivan samo 2-3 meseca, nakon čega može da otpusti nazad u vodu upijene štetne supstance i jedinjenja. Kako znamo da je biološki filter zaista aktivan tek nakon 60 dana, znači da ga odstranjujemo upravo u trenutku puner aktivnosti bakterijske kolonije.

Obogačujući materijali su razne vrste treseta, preko kojih se voda filtrira. Treset otpušta u vodu huminske, taninske kiseline, oligoelemente i vitamine. najbolji je tresat u granulama, koji proizvode mnoge akvarističke firme.
Ukoliko ne raspolažemo granulatom treseta (500gr granulata dovoljni su za 300 litara vode, kojoj daju željenu pH vrednost tokom perioda od 6 meseci, ujedno vršeći i funkciju biološkog filtera, zahvaljujući poroznoj konstrukciji), možemo proveriti kvalitet raspoloživog treseta, tako što manju količinu ostavimo u čaši destilovane vode 3 dana. nakon toga, proveravamoboju vode, koja mora biti tamna i pH vode, koji može da varira od 3.5 do 5. Potom vodu vetrimo raspršivačem kraći period, nakon čega voda ne sme da promeni pH. Ako se pH promeni (neutralizuje), trest je nepodoban za akvarističku upotrebu, jer sadrži nestabilne organske kiseline. Trest bogat huminskom i taninskom kiselinom, tamni boju vode i daje pH 3.5 – 4.5 koji se nakon vetrenja ne menja.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku