Uređenje akvarijuma za američke ciklide

Evo jednog teksta, koji će, nadam se poslužiti kao neki uvod u biotopsko uređenje akvarijuma za američke ciklide. Verovatno će vremenom biti dorađen, možda postavljene slike kvalitetno odrađenih akvarijuma kao primeri, ali za sada to je ovo.Voleo bih da čujem kritike i sugestije
Pozdrav

Uređenje akvarijuma za američke ciklide:
biotopsko uređenje

Područije na kome žive američki ciklidi, obuhvata predele od Teksasa na severu do Argentine na jugu. Na tako velikom prostoru, javlja se velika raznolikost vodenih površina koje ciklidi nastanjuju ; močvare, potoci, spore ravničarske reke, brze planinske reke, poplavljene šume, jezera, vulkanska jezera, lagune, ušća reka u mora/okeane…

Svaka od tih voda ima svoje karakteristike kojima su se ciklidi generacijama prilagođavali i razvijali ; npr. Peskovito dno Velikih reka, usledilo je da se razviju ciklidi koji sifoniraju supstrat, dok npr. Brzi tokovi jakih reka prouzrokovali su da ciklidi iz tih voda imaju izduženije i vretenastije telo od njihovih rođaka iz sporotekućih voda. Naravno pored svih tih uticaja staništa na izgled i ponašanje ciklida utiču i još mnogobrojni faktori.

Akvarijum, navodno, treba da predstavlja, repliku vodene sredine u ljudskom domu. Izbor i uređenje je nešto što zavisi od samog vlasnika akvarijuma. Međutim mnogi ljudi, kako su duže u ovom hobiju, žele da omoguće stanovnicima svojih akvarijuma što prirodnije uslove i da imaju što vernije prikazan deo prirodnog ambijenta, pa se onda teži ka biotopskom uređenju akvarijuma.

Ovde ćemo se, konkretno, baviti izgledom biotopskog akvarijuma za američke ciklide.
Kao što je već napomenuto u tekstu, svaki ciklid potiče iz staništa kome se generacijama prilagođavao. Da bi imali zdravog ciklida u akvarijumu i da bi mogli da vidimo što prirodnije ponašanje, počevši od najranijih dana života ciklida, moramo ispuniti neke zahteve koji se razlikuju od vrste do vrste. Ne ide npr. Da stavimo krupnu podlogu sa ciklidima koji su specijalizovani za sifoniranje sitnog peska, ili da pokušamo da imamo biljni ili polu-biljni akvarijum sa herbavornim ciklidima…

Svaka vrsta ima svoje određene zahteve koje moramo ispoštovati. Pre nabavke svakog ciklida, preporučuje se iščitavanje što više literature, tekstova, podataka uopšteno o vrsti koju želimo da imamo u svom akvarijumu.

Formiranje akvarijuma
Veličina akvarijuma
Pre svega, treba obratiti pažnju na litražu. Američki ciklidi, za razliku od nekih svojih afričkih rođaka, ne trpe preveliku gužvu u akvarijumu. Dok npr. U akvarijumu od 300 litara možemo imati 50 Malawi Mbuna ciklida, u istoj litraži sa velikim delom američkih ciklida to nikada ne bi moglo da funkcioniše. Američki ciklidi umeju da zauzmu velike teritorije prilikom mresta, pa se nemojte iznenaditi da jedan par zauzme polovinu akvarijuma, pa i više. Litraža akvarijuma nije toliko bitna koliko je površina dna. Dužina akvarijuma je jako bitna i što duži akvarijum, to je bolje za ribe, više mesta za teritoriju i skrivanje. Širina ne bi smela da bude manja od 35 cm za ciklide srednje veličine. Visinu akvarijuma, kod mnogih vrsta ciklida, možemo da uskratimo na račun površine dna. Uvek bi trebalo da važi pravilo :Što veći akvarijum, to bolje za ciklide, prema tome, ukoliko ne možete da ispunite neke zahteve za litražu koju određena vrsta zahteva, moj vam je predlog da zaobiđete tu vrstu. Sve naravno, zavisi od mnogih faktora, što zahteva same vrste, do finansijskih uslova i prostora za akvarijum.

Dekoracija
Najčešci dekoracioni elementi koji se nalaza po akvarijumima su drvo i kamen. Baš ti isti elementi se najčešće nalaze i u prirodnom staništu ciklida.
Drvo: prisutno gotovo u svim staništima američkih ciklida. U akvarijumima se najčešce koriste ; Mangro, Mopan, Sunkenroot (RedMoor wood), vinova loza, Savana…
Sve vrste drveta, manje ili više mogu da utiču na boju i na hemizam vode, povećavajuči kiselost. Za veliki deo južnoameričih ciklida ovo može povoljno da utiče.
Međutim, primećeno je da se kod nekih vrsta američkih rečnih ciklida mogu usled prisustva drveta javiti gljivična oboljenja, uglavnom po ustima.
Drvo u akvarijumu može imati nekoliko funkcija. Može da služi kao sklonište ciklidima, teritorijalni marker, mesto za mrest.
Kamen: Uglavnom prisutan u svim staništima ciklida.  Mnogi ciklidi obavljaju mrest na kamenu. Sam izbor zavisi od vlasnika akvarijuma. Međutim postoje vrste kamenja koje utiču na kvalitet vode (kamenje krečnjačkog porekla), povećavajući tvrdoću vode, pa takvo kamenje nije preporučljivo u akvarijuma sa američkim ciklidima koji zahtevaju mekanu vodu. Preporučuje se upotreba kamenja iste strukture i bolje, bez mnogo šarenjenja. Ukoliko želimo što verniji biotop, možemo pogledati na internetu kakvo je zaista kamenje na mestu u kom žive vrste koje čuvamo, pa po tome vršiti izbor.
Podloga: Stvar je izbora vlasnika akvarijuma, međutim, određene vrste ciklida imaju različite zahteve.
Separisana podloga;Preporučio bih Vam da izbegavate separisane podloge veće od 2 mm iz prostog razloga što izmet zapada i filter ne uspeva da ga pokupi. Ovako nešto u ciklidinom akvarijumu nam je skroz nepotrebno.
Šljunak koji nije separisan, može se koristiti u biotopima. Uglavnom je prisutan u brzim rekama. U akvarijumu se ne preporučuje u velikom sloju, jer će vremenom krupniji komadi propasti na dno, a sitniji komadi, pomešani sa peskom,ostaju na vrhu.
Mnogi ciklidi, naročito Eartheateri (geophagusi, satanopece i srodne vrste ) ,imaju specijalne zahteve u pogledu ishrane, hraneći se sifoniranjem podloge, pa samim tim moramo imati podlogu jako sitne granulacije (0,1-0,5 mm) kako istim ciklidima poguduje meka voda, preporučuje se upotreba kvarcnog peska koji je neutralan na kvalitet vode. Može se koristiti i sitno sejani rečni pesak, međutim ume da utiče na kvalitet vode, povećavajući tvrdoću.
Lišće, granje, kora drveta…te elemente možemo koristiti, međutim sve zavisi koje ciklide imamo u akvarijumu. Potopljeno lišće jako lepo izgleda, mada ga mnoge vrste koje vole da se hrane sa podloge, mogu prekriti supstratom. Inače,utiče na kvalitet vode, povećavajući kiselost, što može biti povoljno kod mnogih vrsta Južnoameričkih ciklida. Takođe,može koristiti i kao mesto za mrest mnogih ciklida. Vremenom propada, filter uvlači raspadnuti materijal, pa se mora češće čistiti. Nije neophodno, dekorativno izgleda ali treba obratiti pažnju da ne sprečava protok vode ukoliko zapadne u filter.

Granje i kora drveta imaju ista svojstva i funkciju kao i veći komadi drveta samo što teže obavljaju funkciju skloništa.
Biljke: poželjno ih je imati u akvarijumu, ali, jedan deo američkih ciklida se hrani njima, tako da ih je nemoguće održati. Međutim ima i vrsta koje biljke ne zanimaju, pa se može napraviti lep biljno-ciklidni akvarijum. Mnoge vrste poput Diskusa, Altuma i Skalara koriste listove biljaka za mrest. U prirodnom staništu ciklida nema toliko biljaka koliko se misli. Biljke koje nalazimo na slikama staništa iz Amazonskog sliva su uglavnom šumske kopnene biljke koje su poplavljene. Postoje i delovi dna koji su stalno prekriveni biljkama, koje ribama služe za sklonište.
Veštački materijali i predmeti: Preporučuje se izbegavanje u akvarijumima gde pravimo biotop. Glinene sudove ciklidi rado koriste za mrestove, međutim umeju da bodu oči i da odstupaju od cele koncepcije akvarijuma.
Plastične cevi mogu biti korisne za skrivanje ciklida, naročito Crenicichla u mresnim akvarijumima, ali im nije mesto u ukrasnim.
Zamkove, ronioce, potopljene brodove i ostale slične stvari nećemo posebno komentaristati. Ukoliko hoćete ozbiljno da se bavite ovim hobijem, njih zaobiđite, nije im mesto u akvarijumu.
Veštačke pozadine: Mogu biti fabričke, u “uradi sam” varijanti i običan poster (crni se preporučuje). Fabričke su uglavnom kvalitetno odrađene, sa mogućstvom postavljanja opreme iza njih. Rade se, naravno modularno, pa se u dva različita akvarijuma može naći ista pozadina.
Pravljene (DIY) pozadine su moglo bi se reći unikatne, svaka se razlikuje. Ukoliko je kvalitetno odrađena, može vrlo dobro predstavljati deo prirode.
Mana pozadina koje imitiraju stenu ili obalu je to da mogu da zauzimaju dosta prostora u akvarijumu, tako da se mora voditi računa o prostoru koji ostaje ribama na raspolaganju.
Poster je najjednostavnije rešenje, a ponekad i najbolje. Kako je reč ovde o što prirodnijem uređenju, ne treba koristiti poster na kome se nalazi neka fotografija akvarijuma ili sličnog okruženja, već jednobojni, taman poster, najboje crne boje, kako bi ribe i dekoracija došle do izražaja. Može se koristiti i bilo koja površina ofarbana u crno i ide iza zadnjeg stakla. Najčešće stiropor, ali to je stvar izbora.

Postavljanje uređenja
Sve zavisi koje ciklide ćemo čuvati. Neko, može se reći uopšteno biotopsko uređenje, sastoji se od peščane podloge, kamenja i granja. Ništa što je preterano teško napraviti, krajnje jednostavno uređenje, a može veoma lepo da izgleda.
Praktikuje se stavljanje stiropora na dno, debljine 1-2 cm, radi amortizacije pritiska od kamenja. Veliki ciklidi kao što su Vieje, Paratherapsi, Amphilophusi i drugi, mogu da pomeraju kamenje prilikom mresta, pa je bolje imati stiropor. Ukoliko je kamenje samo stavljeno na podlogu, a ne ukopano, može se desiti da ciklidi potkopaju, pa da jedan kraj udari u staklo ukoliko je nezaštićeno. Problem sa stiroporom je što može lako da ispliva na površinu ukoliko nema dovoljno tereta koji bi ga držao na dnu, pa i da tada podigne i manje kamenje koje tada svakako udara u dno. Pesak vrši znatan, kontinualni pritisak na stiropor. Stvar izbora da li stavljati ili ne. Treba biti oprezan.
Što se uređenja dna, prednji deo se uglavnom ostavlja prazan. Dekoracija uglavnom ide od sredine prema zadnjoj strani i krajevima, mada je sve to stvar izbora. Pored doprinosa izgledu, dekoracija ima funkciju u životu ribe, moglo bi se nekada reći i neophodnu. Subdominantne ribe se kriju od dominantnih, ženke od previše nasrtljivih mužjaka, mlađ od predatora, služi i kao vizuelna barijera prilikom mresta…
Ukoliko imamo par koji se mresti u akvarijumu, ne bi bilo loše da između mesta mresta i ostatka akvarijuma postoji neki deo dekoracije kako ne bi često napadali druge ribe.

Kamenje i panjevi bi trebalo da liče na one koje ribe imaju u prirodi, npr. Ukoloko je biotop neke brze reke, kamenje je uglavnom oblo itd.
Dodavanje lišća, grančica i ostalog materijala koji se može naći je stvar izbora

Na Vama je kako ćete urediti svoj akvarijum, pregledajte malo slike na internetu i po literaturi, pa pustite mašti na volju.
Osvetljenje: Za razliku od biljnih akvarijuma, ciklidi nemaju neki poseban zahtev za osvetljenjem. Jedan deo akvarijuma, najčešće zadnji, možemo zamračiti i tako napraviti deo akvarijuma u koji ribe mogu da se povuku, najčešće subdominantne. Neke vrste vole da se skrivaju u senci i tako se osećaju sigurnije, ali može se desiti da pojedini primerci veći deo vremena traže sigurnost i da skoro upšte ne izlaze iz zaklona. Tamni deo akvarijuma može da sakrije grejače, pumpe i drugu opremu koja se nalazi u akvarijumu. Dobro može da izgleda, naročito na fotografijama kada je zadnji deo zamračen, a dekoracija, pogotovo panjevi i granje kao da izlazi negde iz dubine. Stvar izbora da li ćemo zamračivati deo akvarijuma. Može da bude pozitivno po ribe.
Kretanje vode: Neophodno, naravno u svakom akvarijumu. Za rečne vrste je potrebno napraviti brže strujanje nezavisno od filtracije dok kod jezerskih i nije toliko potrebno. Zabeleženo je da se neke vrste ciklida nisu mrestile dok im se nije obezbedilo odgovarajuće kretanje vode.

Kombinacija ciklida
Najvažnija stavka prilikom pravljenja biotopskog akvarijuma je ne mešati ciklide sa različitih staništa. Neka osnovna podela je tu na:
   Južnoameričke ciklide
Acarichthys
Acaronia
Aequidens
Andinoacara
Apistogramma
Apistogrammoides
Astronotus
Australoheros
Biotodoma
Biotoecus
Bujurquina
Caquetaia
Chaetobranchopsis
Chaetobranchus
Cichla
Cichlasoma
Cleithracara
Crenicara
Crenicichla
Dicrossus
Geophagus
Guianacara
Gymnogeophagus
Heroina
Heros
Hoplarchus
Hypselecara
Ivanacara
Krobia
Laetacara
Mazarunia
Mesonauta
Mikrogeophagus
Nannacara
Pterophyllum
Retroculus
Satanoperca
Symphysodon
Taeniacara
Tahuantinsuyoa
Teleocichla
Uaru

Centraloameričke ciklide
Amphilophus
Archocentrus
Astatheros
Chuco
Cryptoheros
exCichlasoma ( “Cichlasoma”)
Hypsophrys
Nandopsis
Neetroplus
Parachromis
Paraneetroplus
Paratheraps
Petenia
Rocio
Theraps
Thorichthys
Tomocichla
Vieja

Severnoameričke ciklide
Herichthys

(ispisana su samo imena za sada priznatih i poznatih rodova)
Akvarijum sa ciklidima grupisanim iz istog područja, mogao bi da se nazove Biotopski akvarijum. Veliki broj akvarista je ostaje na podeli prema kontinentima pri biotopskoj kombinaciji ciklida. Međutim, staništa mnogih vrsta ciklida sa istog kontinenta, mogu biti udaljena vise stotina, pa i hiljada kilometara. Zato se preciznija biotopska podela svodi uglavnom na reke i jezera, pa se prema tome pravi kombinacija ciklida. Npr. biotopska kombinacija nekih ciklida iz jezera Nikaragva bi izgledala odprilike ovako : Amphilophus labiatus, Hypsophrys nicaraguensis, Cryptoheros nigrofasciatus

Neka Meksička reka: Cichlasoma salvini, Thorichthys meeki, Paratheraps melanurus…

Rio Tapajos: Geophagus sp. Tapajos red head, Crenicichla regani, Geophagus altifrons…

Reka Urugvaja: Gymnogeophagus labiatus, Crenicichla minuano, Cichlasoma dimerus…

To su samo neki od primera.
Naravno, u jednoj istoj reci na različitim mestima javljaju se različite vrste ciklida. Na pojedinim mestima može se naći i 10 i više vrsta odjednom, dok je na nekim taj broj mnogo manji.
Ciklidi se kombinuju i po veličini. Iako se mnoge manje vrste mogu uspešno čuvati sa većim, u mnogim slučajevima to ne funkcioniše, naročito kada su u pitanju južnoamerički patuljasti ciklidi (Mikrogeophagus, Apistogramma, Laetacara…)
Podela prema ishrani je važna. Iako su svi ciklidi generalno omnivori (svaštojedi), neki imaju više potrebu za hranom biljnog, neki za hranom životinjskog porekla. Uglavnom se u zatočeništvu svi hrane manje više isto. Nikako ne bi trebalo mešati ciklide koji su jedni drugima hrana u prirodi.

Agresivnost je odlika svih ciklida. Neke vrste su više, neke manje agresivne, pa bi tako i trebalo da se kombinuju. Iako se u prirodi mogu naći na istom staništu, to skroz drugačije funkcioniše u akvarijumu. Agresivnost se najviše ispoljava prilikom mresta i podizanja mlađi i tada treba paziti da mresni par ne smeta previše drugim ribama. Nekada je pregrađivanje ili odvajanje rešenje da bi imali mir u akvarijumu. Neke vrste su jednostavno preagresivne i dominantinje od drugih, pa i ne treba kombinovati ( Cichlasoma festae sa Pterophylum scalare ili Symphysodon aequifasciatus)
Može se desiti da se vrste sličnog oblika, veličine i ponašanja ne slažu najbolje, međutim svaki akvarijum je sistem za sebe, pa što funkcioniše u jednom, ne mora i u drugom. Agresivnost i ponašanje ciklida je oblast za sebe. Nekada nema pravila i može se razlikovati od ribe do ribe.
U biotopskoj kombinaciji nije mesto varijatetima ciklida koji su nastali pod uticajem čoveka (npr. razni varijateti diskusa) kao ni hibridnim vrstama (Parrot ciklid, Flower Horn…)

Ostali stanovnici akvarijuma
Ciklidi dele stanište sa mnogim drugim vrstama riba u prirodi, pa takva kombinacija može da funkcioniše u akvarijumskim uslovima. Uglavnom su to raznorazne Lorikaride, Tetre, Somovi…
Treba paziti koje vrste kombinujemo sa ciklidima, jer se u prirodi mnogi ciklidi hrane drugom sitnijom ribom. Uglavnom se sa mirnijim manjim Južnoamerikancima kombinuju tetre, sa većim Methynisi (popularno nazvani Pirane biljojedi). Sa mirnijim centraloameričkim ciklidima možemo čuvati tetre i krupnije živorotke. Lorikarije uglavnom uspevaju sa velikim brojem američkih ciklida…
Ponašanje i prisustvo drugih riba može pozitivno i negativno uticati na ponašanje ciklida. Uglavnom kada su u prirodi druge ribe opuštene,uglavnom znači da nema predatora koji bi mogli da naude ciklidima,pa su samim tim i ciklidi manje plašljivi. To se može videti i u akvarijumima. Međutim ukoliko se ostale ribe preterano plaše, takvo ponašanje mogu (a i ne moraju) da preuzmu ciklidi i onda imamo ribu koja se uglavnom skriva po akvarijumu, što i nije tako dobro.
Od ostalih životinja, u akvaristici su najzastupljeniji puževi i kozice, međutim uglavnom nastradaju u kombinaciji sa velikim brojem ciklida.

Biotop…
Dakle,biotop predstavlja odeđeno stanište koje dele biljne i životinjske vrste tj. njihovu zajednicu na jednom području u prirodi. U akvaristici, pojam biotopskog akvarijuma, predstavlja zajednicu riba, biljaka i ostalih stanovnika, koje se u prirodi mogu naći na istom mestu. Mnogi akvaristi požele da imaju što vernije predstavljen deo prirode u akvarijumu. Izgled samog akvarijuma i kombinacija, zavisi od znanja, mašte i kreativnosti akvariste.

Cilj ovog teksta je da omogući akvaristima neko početno, uopšteno znanje o biotopskom akvarijumu za američke ciklide, kao i da ih podstakne da sami istražuju, pronalaze rešenja i sastave kvalitetan ambijent za svoje ljubimce u kome će uživati.

Nikola Jovanović

Kako su ljudi reagovali na ovaj tekst možete videti ovde

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku