Šta je to morski akvarijum?

Slana voda je prva razlika između slatkovodnih i morskih akvarijuma. Samim tim što je slana i u sebi sadrži, pored vode i soli, mnoge druge elemente, prirodno je da je živi svet daleko raznovrsniji i živopisniji. Da bi taj živi svet nesmetano funkcionisao i u našoj “staklenoj kutiji“ neophodno je da bude uspostavljena biološka ravnoteža koja je prilično složena ali ne i ne dostižna.

Najpre je potrebno zaokružiti filtersku ravnotežu koja funkcioniše slično kao i u slatkovodnom akvarijumu. Ribe i organizmi se hrane i kao proizvod njihovog života stvara se jedna količina biološkog otpada koji se u filterskom sistemu razgrađuje. Postoji jedan deo koji se ne može u potpunosti brzo razgraditi pa je potrebna delimična promena vode.

Večita dilema i najčešće postavljano pitanje je: “A kako praviti slanu vodu? “. Postoji već industrijski prpremljna mešavina soli (NaCl) i drugih elemenata i mikro elemenata, koja se u određenom promeru (4kg soli na 120 l vode) meša sa vodom. Voda bi trebalo da bude destilovana, ili voda iz aparata za reverznu osmozu (RO voda). U slučaju nemogućnosti nabavke vode tih kvaliteta možemo upotrebiti i vodu iz vodovoda, tretiranom nekim od preparata za stabilizaciju vode (Aqutan Sera ,Aqua safe Tetra). U mešavini soli nalazi se kompletan sastav svih elemenata koji su neophodnih za život, morskih organizama, a voda ima karakteristican “miris mora “.

Da bi morski akvarijum izgledao kao deo mora on treba da ima i odgovarajuću scenografiju koju čini kamenje sa dna mora ili okeana. Ovo, takozvano “živo kamenje“ postavlja se u akvarijume ne samo kao estetski detalj već kao vrlo poželjan pa čak i neophodan deo biološke ravnoteže. “Živo kamenje“ u sebi sadrži mnostvo šupljina i pora u kojima žive bakterije i drugi živi organizmi koji poboljšavaju kvalitet vode hraneći se biološkim otpadom i služe kao hrana ribama, rakovima,…

Podloga u morskom akvarijumu bi trebalo da bude autentični pesak sa morskog dna. Obično se sastoji od lomljenih korala i školjki koje su se taložile stotinama godina.

Sastavni deo uspostavljanja ravnoteže i održavanja života u akvarijumu je i osvetljenje, koje je drugačije i specificnije od osvetljenja u slatkovodnom akvarijumu. Sastoji se od plave (aktinik) sijalice koja zrači neophodan spektar za život nižih organizama (korali, sase). Tačnije taj spektar je potreban najviše za život fluorescentnih bakterija (zooksantele) koje žive u simbiozi sa sasama i koralima, bez kojih bi njihov opstanak bio nemoguć. Bela (daylight) sijalica daje intenzitet svetlosti takođe potreban za život i rast nižih organizama i biljaka. Ona doprinosi i lepšem izgledu akvarijuma ističući kirstalnu bistrinu vode i živopisnost boja riba i korala.

Morske ribice (žute, crvene, plave, zelene, šarene) su osnovni stanovnici morskog akvarijuma. Veliki izbor boja oblika i različitost ponašanja riba omogućava nam da svako prema svom karakteru i estetskom doživljaju može izabrati svoju kombinaciju. Najznačajnije je da izbor bude takav da svi mogu živeti u jednom prostoru od 200 – 300 l vode i da se međusobno slažu. Održavanje morskog akvarijuma nije komplikovano i teško, ukoliko je sistem dobro postavljen. Mi ćemo vam u tome pomoći dobrim savetima i kvalitetnim informacijama.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku