Šta je spirulina? Zašto bismo trebali hraniti naše ribice spirulinom?

Kada je zdravlje vaših ribica u pitanju, prehrana igra vrlo važnu ulogu! To vredi kako za vaše ribe tako i za nas same. Zbog toga logično je da jedu samo najbolje namirnice koje nabavite.

Da li zaista znamo šta je najbolje za naše ribe?

Ili samo jednostavno nabavljamo bilo kakvu hranu od bilo kojeg proizvođaća. Među najbolji hranama za vaše ribice, samo je jedan proivod iznad ostalih, a to je Spirulina!

Šta je spirulina, i zašto je tako dobra?

Spirulina (pravo ime Spirulina Arthospira) jeste planktonsko plavo-zelena alga, koju možemo naći u alkalnim vodama vulkanskih jezera.

Spirulina je potpuno drugačija od drugih algi, pa zbog toga više liči na bakteriju nego na biljku. U istinu ona zauzima utočište između bakterija i biljaka (prava biljka planktona je otrovna). Spirulina je u stvari vrsta cijanobakterije, a po njenoj spiralno strukturi izgleda vrlo slično drugim cijanobakterijama pa zbog svoje mogučnosti proizvodnje antitela ima sposobno da poveća otrpornost na bolesti.

Spirulina je obogaćena sa sirovim proteinima i sedam glavnih vitamina, A1, B1, B2, B6, B12 C i E. U stavari, ona je jedan od najboljih prirodnih izvora vitamina B12. Takođe, sadrži beta-karoten i druge pigmente za pojačavanje boje, kao i čitav niz korisnih minerala. Osim toga, spirulina sadrži  62% aminokiselina. Ne samo da sadrži 8 velikih aminokiselina, u njoj imaju i sve esencijalne masne kiseline potrebne za potpunu prehranu. Spirulina je takođe jedan od najdubljih antioksidanata dostupnih za nas.

Za razliku od drugih zelinih mikro algi, kao i Chlorella, baš kao i zelene trave, spirulina ima meku opnu napravljenu od složenih šećera i belančevina, pa je zbog toga vrlo lako vari. Zbog visokog sadržaja  korisne aminokiselina, koje su gradivni blokovi proteina, spirulina je nutricionistički gusta, pet puta lakša za probavu od mesnih i sojinih proteina koji se obično nalaze u hranama za ribice koje se komercijalno prodaju na tržištu.

Osim navedenog sadržaja o visokim količinama proteina i njene lakoće varenja, spirulina dolazi iz vode s mineralima iz davnih vulkanskih zemalja i planina, gde nemogu druge biljke preživjeti zbog kiselina uzrokovane ovim visokim sadržajima minerala. Ipak, spirulina uspeva u tim alkalnim vodama, što je evoluira da se uključi i sintetizira u mnoge minerale i njihove veze na svoja mesta gde žive. Tokom tog transformaciskog procesa, minerali su zapravo kelirani s aminokiselinama, s rezultatom da čine minerale u prirodnom organskom obliku koji se sada lakše apsorbuje u organizmu koji se hrani sa njim.

Ovo je izuzetno važno u akvarijumu, jer je jako teško vaše ribice nadopuniti sa mineralima. Većina ribljih hrana je slabo obogaćena kalcijom koji je potreba da bi se ispunili zahtevi ribica. Ipak, u isto vreme svi ti dodaci su obično ne organski i nekompletni, što znači da živo telo ne zna šta učiniti sa tim dodacima i ima tendenciju da ga luči i neiskoristi. Iz najnovijih dokaza da se zaključiti, jeste da anorganski dodaci zapravo mogu blokirati apsorpciju organskih mineralnih oblika, što u konačno može dovesti do nedostatka mineralnih oboljenja.

Spirulinina najbitnija korist jeste da poboljšava imunološki sistem kod ribica. To je razlog zbog čega bi spirulina trebala biti deo svakodnevne prehrane vaših ribica, uključujući i ribe mesožderke.

Razlog tome što je spirulina bogata brilijantno plavim polipeptid-ima (polipeptidi su peptidi koji se sastoje od deset ili više aminokiselina. Svojstva polipeptida uslovljena su tipom i rasporedom aminokiselina od kojih je sastavljen). Istraživanja su takođe pokazala da polipeptidi blagotvorno utiču na matične ćelije koje se nalaze u koštanoj srži. Te matične ćelije sastoje se iz dva dela, crvene daju kiseonik u imunološkom sistemu a bele čine taj imunološki sistem.

Da bismo razumeli korist spiruline u svemu ovome, evo kratke lekcije iz biologije.

Sve životinje, uključujući i ljude a i vaše ribice, proizvode sedinjen biliverdin. Biliverdin je zeleni pigment jedan od međuprodukata razgradnje molekule hema. Biliverdin se sastoji od četiri linearno povezana pirolna prstena, a nastaje u makrofazima iz molekule verdoglobin, nakon što se oslobode globin i gvožđe. Biliverdin ima hemijsku formulu C33H34N4O6, i vodotopljiva je. Iz biliverdina delovanjem enzima biliverdin reduktaza nastaje bilirubin. Biliverdin nalazimo u modricama (hematom) i žuči, gde je delomično zaslužan za njihovo obojenje. Crvene krvne stanice (poznate kao eritrociti) imaju 120 dana životni vek, transport kiseonika i ugljen dioksida između pluća i svih tkiva u telu. U tom smislu moglo bi se reći da cirkulacija crvenih krvnih parazita je malo više od kontejnera za hemogoblin. Na kraju svog životnog veka, ovi crveni paraziti padaju dole i pretvaraju se u bilirubin, a zatim prenose na jetru proteinske plazme. Preko nekoliko složenih bioloških procesa, bilirubin se s vremenom delomično izlučuje u žići i mokraći, a djelomično ponovo kruži. S druge strane, povišen bilirubin može ukazivati na određene bolesti. Raspadom eritrocita otpušta se molekula hemoglobina u krv, koja se u makrofazima razgradi enzimom hem-oksigenaza na verdoglobin. Iz verdoglobina se odcepi globin koji se razgradi na aminokiseline, otvaranjem hemovog prstena oslobađa se slobodno gvožđe, koje se dalje kroz krv prenosi belančevinom transferinom, te nastaje biliverdin. Blirubin u ljudskom telu nastaje iz biliverdina, delovanjem enzima biliverdin reduktaza. Tako nastao bilirubin nije topljiv u vodi, te se u krvi nalazi vezan za albumine (vrlo mali deo bilirubina se nalazi slobodan u plazmi), a naziva se i nekonjugirani bilirubin. Vezan uz albumine, bilirubin dolazi do jetre, gde se u hepatocitima konjugira sa glukuronskom kiselinom, što ga čini topljivim u vodi. Bilirubin konjugiran sa glukuronskom kiselinom se naziva konjugirani bilirubin. Konjugirani bilirubin izlučuje se preko žuči u tanko crevo, gde se deo dalje metabolizira delovanjem bakterija u probavnom sustavu u urobilinogen, koji se izlučuje stolicom, i delom ulazi iz probavnog trakta ponovno u krvotok (enterohepatično kruženje).

Enzim zvan „biliverdin reduktaza“ je enzim koji u makrofazima pretvara produkt razgradnje molekule hema, hemiski spoj biliverdin u bilirubin, tako što dvostruku vezu između drugog i trećeg pirolnog prstena pretvara u jednostruku vezu. Ovaj enzim je glavni superoksidant u životinjskom telu, uključujući i ljude a i vaše ribice, te je uključen u desetine degenerativnih procesa koji su uključeni u bolesti otpora i starenja.

Činjenica je da spirulina dodaje u ishranu konjuktivni biliverdin tek rođenim ribama (ili bilo kojim drugim životinja), pružajući duboku zaštitu od oksidativnog stresa. Naučnici su takođe otkrili da spirulina ne stimuliše samo imunološki sistem kroz ovaj proces koji smo naveli gore, nego životinji poboljšava sposobnost stvaranja novih krvnih zrnaca.

Spirulina takođe ima efekat odbrane od virusnih infekcija i odbranu od raka, zbog jedinstvenog polimerizira šećernih molekula, nazvanih kalcijum-spirulan, koji sadrži sumpor i kalcijum, od kojih su ta 2 elementa često u nedostatku u našem akvarijumu. Kalcijum-spirulan sprečava virusima prodor u tela matične membrane i tako zaustavlja zarazu, ostavljajući virus zaglavljen sve dok se telo prirodno ne odbrani.

Nekoliko istraživanja takođe je pokazalo da spirulina, ili njeni ekstratki mogu sprečiti rak kod ljudi, životinja i riba.

Unosom spiruline u organizam takođe je utvrđeno da sprečava štetu od toksina koji utieču na srce, jetru, bubrege, neurone, oči, jajnike, DNK i testise.

Spirulina je čarobni metak, bez sumnje  i jedan od koji i vi i vaše ribe mogu imati koristi.

Spirulina sadrži:

• Proteine: 55% – 70%
• Ukljikohidrate: 15%  – 25% (odličan za ribice)
• Masti (lipidi): 6% – 8%
• Minerali: 6% – 13%
• Vlakna: 8% – 10%
• Spirulina sadrži vitamine B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (nikotinamid), B6 (piridoksin), B9 (folna kiselina), B12 vitamin C, vitamin D, Vitamin A i vitamin E i vitamin K.

Prirodno blagotvoran i  biološki dostupan pigment za obojenost

• Phycocyanin (plava): 14%
• Klorofil (zeleni): 1%
• Karotenoidi (narančasta / crvena): 47%
• i zeaksantin, xanthophyll, echinenone, myxoxanthophyll, canthaxanthin, diatoxanthin, 3′-hydroxyechinenone, beta-kriptoksantin i oscillaxanthin, plus phycobiliproteins c-phycocyanin i allophycocyanin.

Važne minerale u tragovima (od kojih su mnogi bitni za pravilnu ravnotežu elektrolita i osmotske funkcije:

• Kalcijum (1315 mg / kg)
• Gvožđe
• Fosfor (15.400 mg / kg)
• Jod
• Magnezijum
• Cink
• Selen
• Bakar
• Mangan
• Hrom
• Molibden
• Natrijum
• Hlorid
• Kalijum
• Germanijum
• Bor

Esencijalne aminokiseline:

• Izoleucin (4,130/o): Potrebne za optimalan rast, ravnotežu azota u telu, služi da sintetizira druge neesencijalne aminokiseline
• Leucin (5,800/o): Povećava razinu mišićne energije
• Lizin (4,000/o): Gradi krvni blok protutijela, jača krvožilni sustav i održava normalan rast
• Metionin (2,170/o): Aminokiselina koja održava jetru i brani je od stresa
• Fenilalanin (3,950/o): Stimuliše metabolizam
• Treonin (4,170/o): Poboljšava crevnu kompetenciju i probavnu asimilaciju
• Triptofan (1.1301o) Povećava iskorištenje vitamina B, poboljšava zdravlje živaca
• Valin (6.0001o): Stimuliše koordinaciju mišića

Ova analiza nas dovodi do kraja promocije spiruline kao čudotvorne hrane za vas i vaše ribice.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku