Slatkovodne ribe mogu da vide infracrveno

Baš kako su istraživanja pokazala da slanovodne ribe vide UV svetlost u plavom moru, naučnici su nedavno otkrili da slatkovodne ribe mogu da vide infracrveno. Nova istraživanja su bacila svetlost na mehanizam iza njihove mogućnosti da vide infracrvenu svetlost koju koriste da bi se koordinisale i lovile plen.

Migriranje lososa sa okeana ka slatkovodnim vodama je više od pukog plivanja uzvodno. Da bi se koordinisali u mutnijim i tamnijim slatkim vodama i da pronađu pravu tačku za mrest, ribe su razvile načine da razviju svoju mogućnost i da postignu da mogu da vide infracrvenu svetlost za razliku od ljudi kojima ne dostaje ovakvo evolutivno prilagođavanje.

Skoro ceo vek, naučnici su pokušavali da sastave tu zagonetku oko toga kako lososi kao i ostale druge slatkovodne ribe, uključujući i žabe, lagano menjaju stanište iz morskog u skoro močvarno stanište, gde je osvetljenje plavo zeleno do voda u unutrašnjim tokovima. U takvim tokovima, mulj, alge i drugi delovi filtriraju svetlo sa plavog kraja vidljivog spektra, stvarajući osvetljenje koje se menja u crveni i infracrveni kraj vidljivog spektra.

Sada , naučnici u Vašingtonovom univerzitetu u St. luisu su došli do značajnog otkrića.

-Otkrili smo da postoji enzim koji menja vizuelne sisteme nekih riba i amfibija i stvara im mogućnost da vide infracrvenu svetlost. Rekao je stariji autor Dzozef Korbo, profesor patologije i imunologije.

-Na primer, kada lososi migriraju iz okeana ka unutrašnjim tokovima, njihov enzim se aktivira, aktivirajući zatim hemijsku reakciju koja menja celokupni vidni sistem, pomažući ribi da pliva dublje i da se snalazi bolje u tamnijoj vodi.

Ispostavlja se takođe da enzim koji je naučno nazvan Cyp27c1 je usko vezan za vitamin A, koji je odavno poznat da potpomaže dobar vid, posebno u uslovima niske osvetljenosti. Enzim konvertuje vitamin A1 u vitamin A2, koji je slabije poznat ali se za njega zna da može da poveća mogućnost da se spektar vidljive svetlosti proširi. Ovi pronalasci mogu doprineti unapređivanju biometričkih istraživanja, posebno u optogenetici, novoj oblasti gde se svetlo koristi da kontroliše neurone u mozgu. Optogeneticke aplikacije su trenutno ograničene na vidljivu svetlost, koja penetrira samo gornji sloj neuralnog tkiva. Ali ako naučnici uspeju da produkuju novootkriveni enzim, mogli bi aktivirati fotosenzitivni neuronski sklop koji je osetljiv na infracrvene zrake. Baš kao što enzim pomaže ribama da zavire u mutnu vodu, tako bi i nama mogao da pomogne da zavirimo dublje u mozak, kaže Korbo.

Oni su ponašli ovaj enzim u ribici koju dobru poznajemo,

zebrica, malena providna skoro ribica koja i dalje predstavlja zamorče za ovo istraživanje. Potvrdili su njihove teze na bik zabama, čije su oči specijalno dizajenirane za uslove osvetljenja unutar i izvan vode.

Ljudi imaju formu istog tog gena ali nije koncentrisan ka očima, tako, ljudi nisu u mogućnosti da vide infracrvenu svetlost i ne bi bili u mogućnosti da ga vide na isti način kao i ribe. Zato bi morali da nose specijalne naočare. Ali još uvek nije dovoljno istraženo kako se enzim ponaša u ljudskom telu. Ali samo zato što naše telo ne pravi A2 vitamin ne znači da ne možemo da ga koristimo – on tvrdi. Istraživanje učenika medicinskog univerzieta je pokazalo da su ljudi koji su koristili A2 vitamin bili u mogućnosti da detektuju crvenu i infracrvenu svetlost. 2013 grupa biohakera je uspešno izvela eksperiment gde je probala da uvede A2 vitamin u ishranu ljudi da bi proširila spektar svetlosti koji je vidljiv čoveku ka crvenim i infracrvenim zracima.

g.abidovic za akvasvet

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku