RIBE sekirice

RIBE sekirice nisu našim akvaristima nepoznate, jer ih je povremeno bilo u prodaji. Međutim, malo njih je kupilo, a još manji broj održao svoje sekirice u životu. Verovatno da bi mnogi akvasti voleli da ih imaju u svojim grupnim, ukrasnim akvarijumina, za koji su i najpogodnije.

Sve sekirice imaju snažno bočno spljošteno telo. Iz profila, linija leđa je gotovo ravna, dok je trbušna strana u obliku polukružno savijenog luka, počev od usta, okrenutih na gore, do korena repa, a po takvom obliku tela su sekirice i dobile svoje ime.

Peraja sekirica su bezbojna. Leđno peraje je postavljeno daleko pozadi, a na samoj repnoj dršci se nalazi masno peraje. Repno peraje je simetrično, dok su trbušna potpuno redukovana. Analno peraje ima voma dugu osnovu. Ono što je kod sekirica bitno u vezi peraja, jeste snaga i veličina grudnih peraja, kojima sekirice mogu da se izbace van ode i da po površini „klizaju“ na svom tankom i oštrom trbušnom grebenu. To klizanje nije veliko, najviše 5-10 cm, ali je vrlo atraktivno, stina, ono pred akvaristu nameće potrebu da akvarijum bude dobro pokriven.

Gasteropelecidae žive u rekama Srednje i Južne Argentine. Najbolje je držati ih u dugačkim akvarijumima,sa tamnim dnom i slabo kiselom vodom. Akvarijume treba zasaditi sa dosta biljaka, koje dopiru do površine vode pa i daju površinske listove, kako bi se sekiricama omogućilo da imaju prostor za duge zalete, čime se smanjuje verovatnoća da će pri iskakanju iskočiti iz akvarijuma. Temperatura treba da bude izmedju 23 i 30c. Ishrana sekirica nije jednostavna jer jedu sitne insekte, koji padaju na površinu vode. Njihov oblik tela i položaj usta jasno govori da je reč o ribi same površine vode, odakle uzima i hranu. Najbolje je i hraniti ih vinskim mušicama i drugim sitnim insektima, što je svakako problem, ukoliko niste spremni da vinske mušice gajite, takođe veoma rado uzimaju i živu dafniju. Što se tiče suve hrane, ona može da privremeno posluži, ali se na njoj samoj sekirice ne mogu odgajati.

Kao što smo pomenuli, sekirice su veoma pogodne za grupne ukrasne akvarijume, u kojima žive mirne ribe. Poželjno ih je naseljavati u većem broju, pošto veličina akvarijuma to dopušta, lako sekirice mogu lepo da žive i u donjim slojevima akvarijuma, prisustvo drugih riba na dnu ih „diže“ ka površini, tj. prinuđuje da se popnu u gornje slojeve akvarijuma, gde u malim jatima među biljkama provode veći deo vremena.

Polni dimorfizam nije izražen, ali ni mnogo proučavan. Kod manjih primeraka ženke se mogu prepoznati po malo robustnijoi građi. U praksi, poznavanje polnog dimorfizma nije od presudnog značaja s obzirom da se ove ribe po pravilu naseljavaju u jatu od najmanje 5-6 sekirica, kad postoji 50% verovatnoće da se i nasumice izaberu mužjaci i ženke.

Posmatranje mresta u zarobljeništvu nekih vrsta sekirica govori da se one prvo upuštaju u lepu svadbenu igru, koja liči na igru leptirova. Ženka pliva pravo, a mužjak „obleće“ oko nje. Mrest se obavlja u gornjim slojevima vode, u žbunju Myriophyllum-a. Mlađ se izvali u roku od 30-ak sati, i lako se odgaja infuzorijom, a nakon nekoliko dana i nauplius larvama artemije.

Za akvarijume su naročito pogodne vrste roda Carnegiella, zbog svoje male veličine (3.5—4.5 cm), dok su vrste ostalih rodova pogodne samo za velike akvarjjume, jer rastu dosta (6—9 cm). Te vrste su čak pogodne i za život sa krupnijim predstavnicima porodice Cichlidae,jer im ne konkurišu ni za prostor, ni za hranu, pod uslovom da ima dovoIjno piivajućeg bilja na površini, između kog se mogu sklanjati kad treba.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku