Promena boje korala

Postoji mnogo razloga zašto korali mogu menjati boju, međutim u akvarijumu najčešći uzrok promene boje je osvetljenje.

Korali reaguju na promenu osvetljenja podešavanjem broja ćelija odgovornih za korišćenje svetlosti, kao i pigmente koji pružaju zaštitu od jake svetlosti. Ono što mi vidimo kao promenu boje je u stvari prirodan odgovor korala na određeni izvor svetlosti.

Koral će uvek nastojati da postigne ravnotežu u kojoj broj ćelija odgovara iznosu pigmenta, odnosno njegovim potrebama i za hranu i za zaštitu. Mnogi korali imaju sposobnost da se prilagode različitim intenzitetima svetlosti. Fotosintetički korali imaju posebne ćelije koje se nazivaju zookanthellae, ove ćelije sadrže hlorofil, pošto žive u simbiozi sa koralima obezbeđuju im hranljive materije.

Da bi se obezbedilo kontinuirano snabdevanje hranljivim materijama, domaćin koral reguliše broj zookanthellae i količinu hlorofila u okviru tih ćelija. Ako je svetlo jačeg intenziteta nego što je potrebno, koral će smanjiti broj zookanthellae ili će se smanjiti količina hlorofila u samim ćelijama. Višak ovih ćelija na jakom osvetljenju mogu biti opasne po sam koral.

Pod jakim osvetljenjem javlja se višak kiseonika (nastalog kao nus-proizvod fotosinteze) koji u većim koncentracijama može biti toksičan. Nasuprot tome ako je intenzitet svetla manji od onog koji je potreban koralu, z.ćelije neće biti u stanju da proizvedu dovoljno hrane, pa će koral povećavati broj ovih ćelija, odnosno hlorofila u njima. U nastojanju da uhvate što više svetlosti, ove ćelije su u opsegu boja od zlatno žute do braon i veliki broj ovih ćelija daje koralu braonkast izgled. Drugim rečima, intenzitet svetlosti menja boju korala tako što utiče na koncentraciju z.ćelija i količine hlorofila.

Dakle uslovi slabijeg intenziteta svetlosti kod korala domaćina dovode do pojave braon boje, ako se intenzitet pojača kod istog korala vremenom dolazi do smanjenja z.ćelija i hlorofila te koral vraća svoju boju.

Svetlosni spektar ili Kelvin rejting u akvarijumskom osvetljenju takođe može da menja izgled koralu. Sijalice sa nižim brojem Kelvina će davati „toplije“ žuto svetlo dok će sijalice sa visokim brojem Kelvina davati „oštrije“ svetlo od bele do plave boje. Drugačijem svetlosnom rasporedu, sa različitim spektrom imaće različite efekte na boje korala.

Različite akvariste koriste razlišite kombinacije svetlosti, ipak tipična kombinacija za reef akvarijum bi bila 50% bele svetlosti sa visokim Kelvin rejtingom i 50% plave, aktinične svetlosti. U prirodi površina okeana je izložena ultraljubičastim svetlosnim zracima ( UV-A i UV-B ), ali se filtriraju kako prolaze kroz vodu. Oba svetlosna zraka, kako je utvrđeno, uništavaju DNK i RNK koralnih ćelija.

Kao odgovor mnogi korali su napravili adaptacije da bi smanjili efekat ovih štetnih zraka. Korali su razvili zaštitni pigment koji je najčešće u plavoj, ljubičastoj i roza boji. Većina korala koji poseduju ovaj pigment, potiču iz plitkih voda gde je količina UV-A i UV-B veća nego u dubljim delovima grebena. U akvarijumima koji se osvetljavaju metal-halogenim svetlima, važno je zaštititi od UV zraka. Korali bez ovih pigmenata (ili oni koji su ih izgubili u toku transporta) su posebno osetljivi na efekte ove svetlosti. Zato se postavlja zaštitno staklo između sijalica i akvarijuma koje štiti od zraka.

Gubitak šarene pigmentacije nije znak nezdravog korala, to je prosto normalno da se korali prilagođavaju svojoj novoj sredini. To je zajednička zabluda među mnogim akvaristima. Mnogo puta promena boje je samo rezultat prilagođavanja intenzitetu osvetljenja, spektru kao i promeni UV zračenja.

Imajući sve ovo u vidu važno je uzeti u obzir boju našeg novog korala, odnosno razumeti njegove potrebe osvetljenja kao i pravilnu aklimatizaciju novim uslovima….

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku