Pripremanje vode

Pripremanje vode za naš akvarijum zavisi od toga koje ćemo ribice i biljke držati u njemu. Sa druge strane, bez obzira na to kakav akvarijum želimo da formiramo moramo biti sigurni da u vodi koju koristimo nema štetnih ili otrovnih materija kao što su hlor, fenoli, organski otpad i slično.

Podrazumeva se da ako vodu za akvarijum uzimamo iz gradskog vodovoda, pre svega je moramo osloboditi prisustva hlora smrtonosnog za ribe.

To se može uraditi na više načina: 

-jedan je da voda jednostavno odstoji nekoliko dana dok hlor iz nje ne ispari, (taj proces se može ubrzati stavljanjem raspršivača za vazduh u posudu)

-drugi je prokuvavanje

-treći upotreba nekog akvaristickog preparata za vezivanje aktivnog hlora, tj. za brzu pripremu vode.

Optimalna voda nam je retko na raspolaganju, pa je često neophodno njeno „pravljenje“ mešanjem više vrsta vode razlčite tvrdoće, kuvanjem, demineralizacijom, dodavanjem biljnih ekstrakta ili hemikalija, kao i filtriranjem preko aktivnog uglja.

Većina akvarista kao polaznu „sirovinu“ za pravljenje vode koristi onu iz lokalnog vodovoda. Treba naglasiti da takva voda nije postojana i da njen sastav zavisi od godišnjeg doba, meteoroloskih uslova, količine atmosferskih padavina i niza drugih faktora. Na primer, iskusni akvaristi znaju da kada je u pitanju karbonatna tvrdoća, voda iz vodovoda ima i dnevne varijacije, što pak ne znaci da ona nije dobrog kvaliteta za ljudsku upotrebu. Isto tako treba reći da postoji izvesna međuzavisnost između tvrdoće vode i njenog pH. Mineralni sastav vode utiče na količinu rastvorene ugljene kiseline u njoj.

U tvrdoj vodi, tj. onoj koja sadrži mnogo soli kalcijuma i magnezijuma, uvek je malo slobodne ugljene kiseline pa je ona više alkalna i obrnuto. Metodi za pripremanje vode koji će biti opisani, su namenjeni pre svega odgajivačima, ali i naprednim hobistima koji svojim ribicama žele da obezbede najbolje moguće uslove za život i razmnožavanje. Najjednostavniji metod za dobijanje vode odgovarajućih karakteristika, je mešanje vode različite tvrdoće. Pre nego što to učinimo, moramo saznati nivo tvrdoće u vodama koje mešamo i izračunati procente potrebnih vrsta vode.

Prokuvavanje vode dovodi do razgradnje ugljene kiseline i taloženja kalcijum karbonata (CaC03) i magnezijum karbonata (MgC03) u krečnjak na dnu posude, što vodu čini mekšom.

Destilovana voda je vrlo povoljna za pravljenje mešavina za mrest nekih riba, ali je to povezano sa nabavkom skupe tehnike. Destilacija se mora izvoditi u staklenoj aparaturi da voda ne bi postala otrovna. Jedan od uobičajenih setova za reversnu osmozu „Kolone“ sa masama za demineralizaciju vode, bile su jedno vreme veoma popularne među akvaristima. Mase kojima se te kolone pune nazivaju se jonski izmenjivači i sposobne su da iz vode „izvuku“ nepoželjne jone (npr. kalcijuma) i zamene ih nekim drugim, najcesce H2 ili OH jonima, koji ne utiču na mrest i život ribica. Pošto postoji mnogo vrsta jonoizmenjivačkih masa, kao i njihovih proizvođaca, pre izbora neke od njih preporučujemo da konsultujete nekog ko u tome ima iskustva. Poslednjih godina pravu revoluciju napravilo je pojavljivanje setova za reverznu osmozu namenjenih akvaristima. Ti kompleti se sastoje od jednog ili nekoliko kontejnera u kojima voda prolazi kroz specijalna „sita“. Od vrste sita i njihovog broja, kao i kvaliteta vode koja se uvodi u sistem, zavisi kvalitet vode koju dobijamo, a on se često može uporediti sa onim koji ima destilovana voda. Kišnica, destilovana ili demineralizovana voda mogu se pripremiti, u zavisnosti od toga kakvu vodu zelimo da napravimo, uz dodatak nekih supstanci ili hemikalija. Obično se dodaje ekstrakt treseta, neko zastitno sredstvo, limunska kiselina ili soda bikarbona.

 

Ovo pripremanje vode je uglavnom za veće količine i akvariste koji imaju dosta akvarijuma!!!

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku