Plavooke lepotice

Ove majušne ribe australiskog kontinenta nedavno su odvojene od čuvene porodice Melanotaeniidae (ribe duge). Od njih se, između ostalog, razlikuju po izduženim, savršeno vretenastom telu, plavim beonjačama i raskošnim perajima, među kojima se naročito ističu grudna. Sa svojim produženim vrhovima ona se vijore iznad glave poput krilaca. Kao i njihovi rođaci ribe duge, plavooke imaju dva leđna peraja. Prvo, kraće, sa produženom prvom žbicom, i drugo, koje je uvek niže, a zavisno od vrste je kratko ili izrazito dugo.

Najpoznatije vrste
Jedna od najlepših vrsta je verovatno 5,5cm duga Pseudomugil conniae, koja živi u oblasti Popondeta, na Novoj Gvineji. Peraja i zadnji deo tela su nežne, svetlo-plave boje. Drugo leđno peraje je izrazito dugo i samo nsešto kraće od podrepnog, što je osobina samo malog broja vrste. Preko svih neparnih perajapruža se tamna, horizontalna pruga.
P.furcatus je takođe endemična vrsta na Novoj Gvineji. Ova ribica je pretežno žute boje, sa naranđžastim trbuhom i izrazito tamnim (gotovo crnim) podrepnim perajima, koje je sa donje strane oivičeno tankom žutom linijom. Kao i predhodna vrsta ima crtež u obliku trougla posred repnog peraja.

Tačkasta plavovoka (P.gertrudae) daleko je reširenija vrsta. Osim Nove Gvineje, nastanjuje i rečne sisteme i močvare Australije i ostrva Aru. Ova ribica ne prelazi dužinu od tri centimetara. Iste je veličine i P.mellis koja živi samo u Kvinslendu, u Australiji. Prepoznatljiva je po crno oivičenim perajima i omiljena je među australiskim akvaristima zbog svoje otpornosti, prilagodljivosti i jednostavnom mrestu.

Grupni mrest
Kada je reč o mrestu, treba reći da je sličan mrestu kili-ribica. Mada možemo izdvojiti par, akvaristi se uglavnom opredeljuju za grupni mrest sa dvostruko većim brojem ženki, budući da se tako postižu bolji rezultati. One polažu relativno krupna jajašca na biljnu podlogu, ili u treset. Ikru možemo čuvati i do mesec dana u vlažnom tresetu, čime, ako za to ima potrebe usporavamo inkubaciju, koja može da traje od 7 do 20 dana. Mrestilište ne mora biti veće od tridesetak litara. Po dnu pospemo sitan pesak, a preko njega stavimo žbun jovanske mahovine. Preporučuje se zamračivanje površinskim biljkama, najbolje ričijom. Ribe se obično mreste rano ujutro. Obuzeti ljubavnom igrom roditelji obično ne jedu ikru, ali će nasrnuti na mlađ. S obzirom na to da se neće sve ženke izmrestiti istovremeno, postavlja se pitanje kako sačuvati podmladak. Eto razloga zašto odgajivači ovih ribica u mrestilište stavljaju pesak. On će poslužiti kao podloga za sađenje sitno lisnih vodenih biljaka, među kojima će mlađ instiktivno pronaći zaklon. Ipak, roditelje treba odstraniti iz mrestilišta barem posle tri ili četiri dana. Sličnost sa kili-ribicama pronalazimo i u tome što su ženke svih vrsta neugledne, bledih boja i slabo razvijenih peraja.

Voda
Plavovoke se mreste u vodi tvrdoće do 10dH. Nekima kao P.connieae i P.furcatus, treba batnija voda (oko pH 7,5), a australiskim vrstama kiselija, pH od 6 do 6,5. Optimalna temperatura je oko 25 stepeni C.

Fotografija je sa interneta

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku