Najsavršenija fitracija vode

Na slici koja je prikazana gore sa leve strane imamo situaciju kada uronimo cev do pola u vodu, nivo vode unutar cevi i u posudi je isti.

Sigurno ste upoznati sa time da je problem čiste vode postao već odavno globalan. Naša civilizacija je svojom krivicom dostigla stadijum globalnog zagađenja pijaće vode. Nauka i tehnika savremenog sveta našla je prilično dobro rešenje za prečišćavanje vode. Već odavno postoje kućni filteri koji vam sa nešto uloženih para mogu omogućiti da koristite prilično čistu vodu. Ako živite u mestima koja imaju fabrike vode onda vam čista voda za vaš akvarijum ne pričinjava toliko briga, ali mnoga mesta nemaju ovakve fabrike pa se ljudi dovijaju na razne načine skupljajući kišnicu, tražeći čistija jezera ili reke koje imaju kvalitet vode koja odgovara njihovim kućnim ljubimcima.
Uvođenjem jednog ovakvog filtera, akvarista u mestima bez mogućnosti korišćenja tzv „česmovače“, rešava sebi jedan prilično veliki problem. Naravno ova voda zahteva malo pripremanje ili mešanje sa nekom drugom vodom kako bi postigli pravu tvrdoću, pH vrednost i količinu mikroorganizama koji moraju postojati u akvarijumskoj vodi.
Da bi smo bolje shvatili šta je reverzna osmoza najbolje je početi sa objašnjenjem šta je osmoza.
Na drugoj slici postavljamo polupropustljivu membranu na dno cevi, do pola je napunimo rastvorom soli i uronimo.

Nivo rastvora soli u cevi i vode u posudi je sada isti, ali nakon nekog vremena dešava se nešto zaista neočekivano – voda u cevi zapravo raste. Ovaj rast se pripisuje „osmoznom pritisku“. U ranim eksperimentalnim fazama za polupropustljivu membranu se koristila svinjska bešika, a sada postoje veštački materijali koji se koriste u ovakve svrhe. U prirodi postupak osmoze koriste biljke, putem koje iz sredine sa manjim unutrašnjim pritiskom, kao što je zemlja, crpe hranljive materije i prenose ih polupropusnim membranama i do zadnjeg lista na njihovom vrhu.
U osmotskoj membrani se dogadja obrnut proces. Otvori na polupropusnoj osmotskoj membrani su sitni i zadržavaju najveći deo nečistoća iz vode, čak i molekularne spojeve. Najmanja poznata bakterija veličine je 0,2 mikrona, najmanji virus 0,002 mikrona, a otvor na polupropusnoj membrani veličine je 0,0005 mikrona. Iz ovog poređenja vidimo da ni virus ni bakterija ne mogu proći kroz otvor na membrani.
Na drugoj slici imamo situaciju da polupropustljiva membrana propušta molekule vode ali ne i molekule soli. Jedan od načina da razumete osmozni pritisak je ako razmišljate o molekulima vode na obe strane membrane, oni su u konstantnom Braunovom kretanju (haotično kretanje). Na strani gde je slana voda dolazi do zapušavanja pojedinih pora ali ne i na strani gde je čista voda. Prema tome više vode prolazi sa strane čiste vode ka strani sa slanom vodom, kako imamo više pora za prelazak čiste vode. Voda na slanoj strani raste dok se ne desi jedna od dve stvari:
– Koncentracija soli postaje ista na obe strane membrane (što se u ovom slučaju ne može desiti jer imamo čistu vodu u posudi)
– Pritisak vode raste kako raste nivo u cevi sa slanom vodom dok se ne izjednači sa osmoznim pritiskom
U ovim trenutcima osmoza će prestati.

Kod reverzne osmoze ideja je da se koristi polupropustljiva membrana na taj način što se sa jedne strane membrane sipa slana voda (ili na bilo I koji način zagađena), sačeka se da se izvrši osmoza i zatim se pomoću pritiska izvrši suprotno kretanje vode.
Sistem reverzne osmoze prvobitno su izučavali američki naučnici, kasnih četrdesetih godina, pokušavajući da izdvoje pijaću vodu iz morske. Podržani od strane vlade i vojske, naučnici su brzo napredovali u usavršavanju sistema reverzne osmoze. UCLA sa svojim vodećim naučnicima 1959. godine pravi značajan pomak u usavršavanju ovog sistema objavljujući prvu veštačku polupropustljivu membranu koja je imala sve potrebne osobine.

Prva slika će vam pomoći da shvatite proces reverzne osmoze, koji je prilično spor i zahteva mnogo pritiska, ali radi.
Kod filtracije vode pritiskom na zagađenu vodu, suprotnom od osmoznog pritiska, njen tok se deli u dva dela:
probojni – koji prolazi kroz otvore membrane i predstavlja prečišćenu vodu,
koncentrisani – koji zajedno sa zadržanim nečistoćama odlazi u odvod u obliku otpadne vode.
Reverzna osmoza otklanja i do 98% rastvorenih nečistoća iz vode. Da bi sprečili prodiranje krupnijih čestica u reverzni filter proizvođači filtera za vodu stavljaju fizičke filtere pre reverzne osmoze. Na taj način dobijamo tehnički najsavršeniju filtraciju vode koja je savremenom svetu poznata.
Reverzna osmoza smanjuje tvrdoću vode, pH vrednost svodi na gotovo neutralnu. Veoma je lako od ovakve vode napraviti odgovarajuću vodu za vaš akvarijum. Ona je veoma meka, tako da se mora povećati tvrdoća (u većini slučajeva) krečnim mlekom ili nekom mineralnom vodom, pre nego se dolije u akvarijum. Naravno ova voda ne sadrži hlor tako da ne morate čekati da odstoji.
Ukoliko imate problema sa snabdevanjem svog akvarijuma čistom i svežom vodom svakako bih vam preporučio korišćenje jednog ovakvog filtera koji će vam pored toga služiti i kao izvor čiste vode u vašem domu.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku