Gušter u begu

Često u svakodnevnom životu imamo tendenciju da potcenimo prirodu i njene sposobnosti, ili da nekako prosto zaboravimo na nju. Ova priča poslužiće kao mali podsetnik na sve ono što propuštamo skučeni na radnim stolicama ili foteljama za televizor.
Marija je odlučila da nabavi sebi jednog sasvim malog leopard gekona, posle nekoliko nagomilanih dana provedenih u proučavanju ovih šarenih, specifičnih životinjica. Prvo je stigao terarijum, ukrašen drvenim i kamenim ornamentima i veštačkim biljkama, a potom je pronašla i uzgajivače insekata koji služe kao živa hrana, suplemente i adekvatnu podlogu, tako da je za Munju sve bilo spremno.

Pošto je internet neiscrpni izvor informacija, Marija je, kao i svaki odgovorni vlasnik kućnog ljubimca, a posebno kao laik i početnik u svetu teraristike i reptila, konstantno čitala o ovim gušterima kako bi mogla da prepozna određene bihevioralne šablone, navike, reakcije, govor tela i slično. Zahvaljujući tome, za Munju se vrlo brzo moglo zaključiti da se ponaša, u najmanju ruku, čudno. Naime, Munja NIKAKO nije želela da bude u terarijumu, pa je koristila svaku priliku da pokuša da izađe. Leopard gekoni su skloni takvom ponašanju kada im okruženje ne odgovara, što vlasnicima stavljaju do znanja tako što se sizifovski penju po zidovima terarijuma. Ovakve situacije se uglavnom rešavaju premeštanjem guštera u veći ili manji terarijum, dodavanjem skrivalica, regulisanjem temperature i vlažnosti vazduha u terarijumu, novim rasporedom skrivalica, ukrasa i činija, čišćenjem ili novom, drugačijom podlogom. Ali, šta kada sve ovo odradite a gušter i dalje hoće napolje?
Tako je Munja sebi izdejstvovala dnevne šetnje po krevetu. Međutim, izgleda da joj se to toliko dopalo da više uopšte nije imala nameru da zavisi od dobre volje i tajmniga svoje vlasnice, pa je preuzela stvar u svoje kandže.
Munja je pobegla sve ukupno tri puta. Prva dva puta bila su bezazlena i njene ekspedicije po stanu nisu trajale duže od par sati. Kada je Munja treći put izašla sama, njena ekspedicija trajala je skoro dve godine. To se dogodilo u septembru, 2015. godine.

Munja je, zbog putovanja, bila u nešto manjem terarijumu nego inače, ali nije joj vidno smetalo niti se bunila. Bila je u stanu u kome žive Marijini baba i deda. Usledila je njena večernja šetnja i družba sa vlasnicom, nakon čega je vraćena u terarijum, 15ak minuta kasnije, Marija je zatekla prazan terarijum. Tada je krenula agonija. Munju su tražili mesecima. Ceo stan bio je posut brašnom, redovno su postavljane bube kao mamac, ali Munje nigde nije bilo. Marija je zamolila i prijatelja, koji je takođe vlasnik ženke leopard gekona, da joj pomogne. Rastavljeni su oni stari regali koji se prostiru celom dužinom sobe, od kojih je svaki jezivo glomazan i težak. Otvarali su čak i klavir – nije je bilo nigde na vidiku. Svaki ćošak svake sobe detaljno je pretraživan.

Zabeleženi su slučajevi izgubljenih leopard gekona koji bi se pojavili nakon godinu dana, ali njima je sve ovo delovalo nemoguće. Svaki ćošak detaljno pretražen, svuda brašno, svuda mrtve bube, a od Munje ni traga. Nakon 6 meseci svi su digli ruke, misleći da je Munja negde našla otvor i izašla napolje. Marija se pomirila sa svojom neodgovornošću, jedva i na silu, i posvetila se novom gušteru.
21. Jula, 2017. godine, Marija se vraćala sa mora kada je dobila ekstatičan poziv sa obaveštenjem o tome da se Munja pojavila. Pošto je bila u putu iz Crne Gore, zamolila je istog prijatelja da odnese Munji hranu i da je fotografiše. U neverici, gledala je Munjinu fotografiju iz autobusa, na telefonu. Odmah po dolasku iz Crne Gore, produžila je dalje do Kragujevca. Munja je bila tu, živa, zdrava i brza; falio joj je jedino vrh repa. Nigde nije imala ostatke kože, sve na telu bilo joj je čisto, oči su joj bile bistre i čiste, porasla je i dobila divne šare, nigde nije imala otok, iako je živela u deficitu kalcijuma i ostalih njima neophodnih suplemenata – udovi su joj bili savršeni, glavica savršena a apetit nikad bolji. Pokazivala je zavidne lovačke sposobnosti, tako brza. Znatno brža nego ranije.
Munja je svojim neočekivanim povratkom usrećila sve oko sebe. Posmatrali su je kao otelotvorenje pravog čuda.
Marija je Munju vratila kući, stavila je u novi terarijum i ostavila je da se aklimatizuje par dana, pa je, potom, odvela kod veterinara. Analize, za koje se očekivalo da će da ukažu na veliki broj parazita, pokazale su da je Munja savršeno čista. Niti je imala parazite u organizmu, niti bilo kakav drugi zdravstveni problem, samo joj je koža bila malo suva.
Munja je sada vraćena na svoje mesto. Druželjubiva je i pitoma i uvek spremna i voljna za maženje. Više ne pokušava da izađe iz terarijuma…sada mirno čeka da joj se ubace bube, a potom i ruka, da bi posle jela vlasnici na šaci grejala stomačić.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku