Čuvanje Kribenzisa

Ako tražite malu ribu koja može da vam unese živost i mnogo boja u vaš akvarijum, kribenzise (Pelvicachromis pulcher) jednostavno morate uzeti u obzir! Ova vrste je sjajan izbor, kako za početnike, tako i za iskusnije akvariste.

Ove ciklide iz Zapadne Afrike hobisti najcesce zovu ‘Kribovi’ ili ‘Kribenzisi’, zbog njihovog ranijeg naziva ‘P. Kribensis’. Kasnije je ime promenjeno u ‘P. Pulcher’ – grubo prevedeno znači ‘riba sa prelepim stomakom’. Ovo je definitivno odgovarajući opis za ribu kod koje čak i ženke imaju jaku crvenu boju, sličnu boji višnje, koju dobijaju u periodima mresta. Kada par počne sa mrešćenjem, to čine redovno, tako da možete očekivati mnoštvo malih riba sa prelepim bojama u vašem akvarijumu.

P. Pulcher je prilično otporna na bolesti, i ako im pružite prave uslove, mogu živeti i do 5 godina. Kako dodatni bonus, kribovi se mogu lako čuvati, bez nekih posebnih uslova. Takođe, ponašanje sa malcima im je jako zabavno, jer malci prate roditelje u jatu prvih par nedelja.

Mužjaci mogu dostići velicinu do 10cm, dok ženke obično ostaju na oko 8cm. I mužjaci i ženke imaju  tamnu horizontalnu liniju od usta do repnog peraja, dok po glavi imaju crno-zute pruge.  Često se javljaju nijanse narandzaste, crvene i plave na leđnom i repnom peraju. Na prsnim perajima su nijanse plave i ljubičaste, dok se na stomanku javlja crvenkasto-roze boja, tokom perioda mresta, naročito kod ženke.

STANIŠTE

S. pulcher naseljava sliv Etiopske reke u delti Nigera u Zapadnoj Africi . Jedan od razloga zašto je to tako otporna vrsta i laka za čuvanje u akvarijumu je činjenica da se u okviru svog prirodnog raspona, može susresti sa nekoliko različitih prirodnih uslova u vodi. Vrste koje su primorane da žive u različitim okruženjima ( izazvanim različitim tokovima voda ) moraju biti u stanju da se nose sa različitim staništima.

Blizu mora, voda delte Nigera je tvrda, alkalna, i malo slana. S’ druge strane, potoci koje se ulivaju u deltu su mnogo manje tvrde i alkalne, i uopšte nisu slani.

P. pulcher naseljava i spore i brze vode, ali samo na mestima gde je prisutna gusta podvodna vegetacija. Voda u svom prirodnom okruženju obično ostaje oko 24° do 26° C, a većina lokaliteta ima meku vodu i pH vrednost od 5,6 do 6,9 . Ribe odgajane u akvarijumu su često tolerantnije na alkalnu vodu (u nekim slučajevima , do pH 8,5 ! ).

ČUVANJE KRIBENZISA

Kribensis ciklidi su izdržljivi i ne rastu veliki, dva faktora zbog kojih ih je moguće čuvati i u malim akvarijumima. Akvarijum od 40-ak litara je dovoljno veliki za jedan par, ali ako želite da ih kombinujete sa drugim ribama, morate imati više prostora. Uprkos tome što su prilično mirna stvorenja, oba pola će rasti teritorijalni i agresivni, istovremeno štiteci svoju ikru. Zbog toga je važno da u akvarijumu napravite prirodne pećine, koje će ribe moći da zazumu kao svoju teritoriju.

U divljini, kribovi se mogu naći samo u sredinama koje su bogate gustom vegetacijom i zato se preporučuje dobro ubiljen akvarijum. Kribovi obično ne jedu bilje, tako da imate veliki izbor bilja koje možete posaditi u vaš akvarijum. Međutim, ne bi bilo loše da zaštitite osnovu biljke teškim kamenjem, ili izaberite vrste koje tolerišu otkopavanje, jer kribovi često premeštaju podlogu. Zbog kopanja podloge, preporučuje se finiji pesak, bez ostrih ivica, kako bi ste sprečili moguće povrede.

Kribovi se često drže u akvarijumima u zajednici sa ostalim manje agresivnim ribama, kao što su drugi patuljasti ciklidi, tetre, i mali barbusi. Pokušajte da izbegnete mešanje sa sporim plivačima, jer kribovi mogu da im grickaju peraja.

Nikada nije dobra ideja za smeštaj ovih riba u akvarijumu bez pećina! Jednostavno vole mesta za skrivanje, i ukoliko im napravite bar jednu pećinu, ribe će biti srećnije, a istovremeno ćete smanjiti agresiju tokom mresta. Ukoliko napravite više dobro osmišljenih pećina, moguće je čuvanje i nekoliko parova u istom akvarijumu. Saksije, ljuske kokosa, ili cak PVC cevi će biti jednako učinkoviti – ali pazite da postoji otvor dovoljno veliki za ribe da koriste kao svoj ulaz .

Koristite biljke, kamenje , i druge dekoracije tako da svaki par može da zauzme malu teritoriju oko svoje pećine. U suprotnom, može doći do preterane agresije, pa će u tom slučaju kribenzisi braniti ceo akvarijum od ‘uljeza’! Ako se i dalje ponašaju veoma agresivno, van svoje teritorije, razlog tome može biti prenaseljen akvarijum. Ribe dna će ih posebno izbegavati, jer će se takmičiti oko prostora.

Kribovi su omnivori i zato se veoma lako hrane i prihvatiće više vrsta hrane. Ukoliko im obezbediti raznovrsnu ishranu, ona će im pomoći kako u razvijanju imunog sistema, tako i u samom životu i izdržljivosti u akvarijumu.

MREST

Određivanje pola P. pulcher nije teško jer odrasle ženke pokazuju svetlije boje stomaka od mužjaka. Tokom perioda uzgoja, stomak ženke razvija karakterističnu crvenu obojenost. Ona je takođe manja od mužjaka, ali na prvi pogled može izgledati kao da je malo veća. Mereno od glave do repa, mužjak je duži, ali njegovo telo je više prilagođeno plivaču. Drugi način za određivanje pola je da pogledate leđno peraje: ako se završava u tački, gledate u mužjaka.

Uobičajeno je za kribove da počnu sa udvaranjem roku od nedelju dana od ubacivanja u akvarijum. Ako primetite da vaš par počinje sa mrestom, povećajte temperaturu vode na oko 27° C i obezbedite nekoliko odgovarajućih pećina. Hranjenje sa dosta žive, mesnate hrane može izazvati raniji mrest. Uprkos tome što su tolerantni na tvrdu vodu, skloniji su mrestu u mekoj i kiseloj vodi.

Kribenzis ciklidi su posvećeni roditelji koji čine monogamne parove i podižu svoje potomke zajedno. Tokom mresta, ženka izbaci od 50 do 300 jaja, obično na krovu neke pećine. Mužjak ih oplodi i oba roditelja čuvaju jaja u smenama kako bi oboje mogli da se hrane. Mužjak takođe provodi dosta svog vremena u čuvanju jajašca od uljeza.

Kada se jaja izlegu nakon otprilike tri dana, mali potomci će biti premešteni u jamu ili neko drugo sigurno mesto, koje roditelji smatraju pogodnim. U ovoj fazi, oni su dovoljno mali da se pomere u usta svojih roditelja. Njihova prva hrana su obično male organske materije, ali su ubrzo dovoljno veliki da jedu usitnjenu lisnatu hranu.

Nakon pet do deset dana, malci su obično dovoljno veliki da izađu iz pećine zbog hranjenja, i izlaze samo u jatu. Međutim, oni i dalje provode svaku noć u pećini u kojoj su rođeni, ili u bilo kojoj drugoj pećini koju smatraju dovoljno bezbednom.

Ženka takođe izvodi malce iz pećine, ali čim vidi neku opasnost po malce, brzo se vraćaju nazad u pećinu. Pre nego što izvede malce napolje, ženka uvek izvidi teritoriju da se uveri da je bezbedno.

Podizanje malace obično ne predstavlja problem, jer roditelji rade većinu posla. Kako malci rastu, jednostavno ih hranite lisnatom hranom kao i odrasle. U idealnom čuvaju, malci bi trebalo da ostanu sa svojim roditeljima dok ne porastu na bar 1,5 cm. Prerano vađenje iz akvarijuma može učiniti da mužjak ubije ženku, jer će želeti da se ponovo mresti, a ona neće biti fizički spremna u tom trenutku.

Ukoliko roditelji jedu svoju potomke ili ih ne zastite od predatora, ne odustajte. Oni će se uskoro ponovo mrestiti, a većina parova će naučiti kako da čuvaju malce nakon nekoliko neuspelih pokušaja.

Zato što su posvećeni roditelji, kribovi postaju agresivni istovremeno štiteći svoje mlade. Ova agresija obično ne predstavlja problem ako je akvarijum dovoljno veliki, ali će štititi jaja i mlade – nasilno, ako je potrebno. Izdvajanje para u poseban akvarijum je možda najbolji način za mrest.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku