Bakterijska oboljenja

Bakterija ima svuda oko nas, pa i u akvarijumu. Neke od njih u akvarijumu obavljaju važnu funkciju razlaganja aminijuma, nitrata i nitrita. Ali, ima i onih (patogenih) koje izazivaju veoma ozbiljna i često teško izlečiva oboljenja.

Pokušaćemo da opišemo neke od tih takozvanih bakteriskih oboljenja kod ribica. Osnovna preventiva je uredan, dobro filtriran, neprenaseljen akvarijum i umereno hranjenje.

Truljenje peraja

Simptomi bakretiskih oboljenja su brojni i vrlo uočivi. U poodmaklom stadijumu obolele ribe izgledaju ozbiljno deformisane. Na koži se mogu pojaviti krvave ranice i čirići. U nekim drugim slučajevima, pak, indikativna je pojava poznata kao “buljavost očiju“. Posebno zastrašujuće izgledaju ribe koje imaju nakostrešene krljušti i raspadnuta peraja.

Mada su zdrave ribe uglavnom otporne na grupu bakterija koje izazivaju ovo oboljenje, ono je ipak često, i to uglavnom usled nehigijenskih uslova u akvarijumu. Najčešće oboljevaju ribe koje su bile izložene stresu zbog promene sredine, transporta i, uopšte, loših životnih uslova. Javlja se i kao pratilac bolesti Columnaris. Kidanje raspadanje i truljenje peraja, simtomi su koje prepoznajemo i kod gljivičnih oboljenje, ali i kao posledicu napada parazita. U prvoj fazi bolesti riba pliva blizu površine vode, skuplja peraja i bočno se njiše.
Kasnije nastupa lagano truljenje svih peraja počev od vrha, tako da na kraju ostanu samo patrljci. Antibiotik baktopur firme ‘Sera’ pokazao se kao dobar u lečenju ove bolesti, ali je obnavljanje peraja dugotrajan proces (5-6 nedelja) i to samo u karantinskom akvarijumu. Izazivač bolesti Columnaris je bakterija Flexibacter columnaris, a ne gljivica, kako to obično misle.

Oboljenje odmah prepoznajemo po belim, paperjastim naslagama na ustima ili čelu ribe. Najčešće je kod platija i molija. U karantinu lečenje treba početi smanjivanjem kiselosti ispod neutralnih 7pH, do granice koju riba može da podnese (ove podatke treba proveriti u literaturi), nastaviti sa kupanjem u hipermanganu, a potom preći na lečenje antibioticima (oksitetraciklin, eritromicin, nitrofurazon, hloramfenikol) u razmeri 4-5g na 100 litara ili jedna kap na 20 litara vode. Terapiju primenjujemo 10 do 14 dana.

Trbušna vodenica

Ova bolest, poznata i pod nazivom hidropsija, najpre se manifestuje pojavom sluzavog izmeta, a zatim, u poodmakloj fazi, riba ima buljave oči i nakostrešene krljušti. Zbog prestanka rada bubrega trbušna duplja ribe je ispunjena vodom i trbuh je vidno naduven. Teško se leči iz barem dva razloga. Prvi je taj što ovakve simptome prepoznajemo i kod nekih virusnih oboljenja, pa je po nekad veoma teško uspostaviti tačnu dijagnozu.
Drugi razlog je vezan za sam proces lečenja, koji je dugotrajan i neizvestan, pogotovo ako kasno reagujemo. Primenjujemo istu terapiju kao i kod Columnarisa, a ‘Sera’ nam preporučuje duplu dozu svog sera baktopura u karntinskom akvarijumu!

Izazivač riblje tuberkuloze je Mycobacterium sp. U početku, zaražena riba izgleda normalno i ima apetit. Međutim, postepeno počinje da gubi na težini usred propadanja unutrašnjih organa. Osim ugnutog trbuha indikativni su i čirići na koži, a pokatkad i buljavost očiju. Bolest je vrlo zarazna i sve obolele ribe moraju odmah biti u karantinu. Veoma se teško leči a lečenje traje i do 30 dana. Riblja tuberkuloza nije opasna za ljude, ali posle direktnog kontakta sa zaraženom ribom uvek treba oprati ruke.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku