Bakterijska oboljenja

Bakterija ima svuda oko nas, pa i u akvarijumu. Neke od njih u akvarijumu obavljaju važnu funkciju razlaganja aminijuma, nitrata i nitrita. Ali, ima i onih (patogenih) koje izazivaju veoma ozbiljna i često teško izlečiva oboljenja.

Pokušaćemo da opišemo neke od tih takozvanih bakteriskih oboljenja kod ribica. Osnovna preventiva je uredan, dobro filtriran, neprenaseljen akvarijum i umereno hranjenje.

Truljenje peraja

Simptomi bakretiskih oboljenja su brojni i vrlo uočivi. U poodmaklom stadijumu obolele ribe izgledaju ozbiljno deformisane. Na koži se mogu pojaviti krvave ranice i čirići. U nekim drugim slučajevima, pak, indikativna je pojava poznata kao “buljavost očiju“. Posebno zastrašujuće izgledaju ribe koje imaju nakostrešene krljušti i raspadnuta peraja.

Mada su zdrave ribe uglavnom otporne na grupu bakterija koje izazivaju ovo oboljenje, ono je ipak često, i to uglavnom usled nehigijenskih uslova u akvarijumu. Najčešće oboljevaju ribe koje su bile izložene stresu zbog promene sredine, transporta i, uopšte, loših životnih uslova. Javlja se i kao pratilac bolesti Columnaris. Kidanje raspadanje i truljenje peraja, simtomi su koje prepoznajemo i kod gljivičnih oboljenje, ali i kao posledicu napada parazita. U prvoj fazi bolesti riba pliva blizu površine vode, skuplja peraja i bočno se njiše.
Kasnije nastupa lagano truljenje svih peraja počev od vrha, tako da na kraju ostanu samo patrljci. Antibiotik baktopur firme ‘Sera’ pokazao se kao dobar u lečenju ove bolesti, ali je obnavljanje peraja dugotrajan proces (5-6 nedelja) i to samo u karantinskom akvarijumu. Izazivač bolesti Columnaris je bakterija Flexibacter columnaris, a ne gljivica, kako to obično misle.

Oboljenje odmah prepoznajemo po belim, paperjastim naslagama na ustima ili čelu ribe. Najčešće je kod platija i molija. U karantinu lečenje treba početi smanjivanjem kiselosti ispod neutralnih 7pH, do granice koju riba može da podnese (ove podatke treba proveriti u literaturi), nastaviti sa kupanjem u hipermanganu, a potom preći na lečenje antibioticima (oksitetraciklin, eritromicin, nitrofurazon, hloramfenikol) u razmeri 4-5g na 100 litara ili jedna kap na 20 litara vode. Terapiju primenjujemo 10 do 14 dana.

Trbušna vodenica

Ova bolest, poznata i pod nazivom hidropsija, najpre se manifestuje pojavom sluzavog izmeta, a zatim, u poodmakloj fazi, riba ima buljave oči i nakostrešene krljušti. Zbog prestanka rada bubrega trbušna duplja ribe je ispunjena vodom i trbuh je vidno naduven. Teško se leči iz barem dva razloga. Prvi je taj što ovakve simptome prepoznajemo i kod nekih virusnih oboljenja, pa je po nekad veoma teško uspostaviti tačnu dijagnozu.
Drugi razlog je vezan za sam proces lečenja, koji je dugotrajan i neizvestan, pogotovo ako kasno reagujemo. Primenjujemo istu terapiju kao i kod Columnarisa, a ‘Sera’ nam preporučuje duplu dozu svog sera baktopura u karntinskom akvarijumu!

Izazivač riblje tuberkuloze je Mycobacterium sp. U početku, zaražena riba izgleda normalno i ima apetit. Međutim, postepeno počinje da gubi na težini usred propadanja unutrašnjih organa. Osim ugnutog trbuha indikativni su i čirići na koži, a pokatkad i buljavost očiju. Bolest je vrlo zarazna i sve obolele ribe moraju odmah biti u karantinu. Veoma se teško leči a lečenje traje i do 30 dana. Riblja tuberkuloza nije opasna za ljude, ali posle direktnog kontakta sa zaraženom ribom uvek treba oprati ruke.

ŽELELI BI DA ČUJEMO VAŠE MIŠLJENJE

Ostavite komentar

X
- Enter Your Location -
- or -
Akva svet
Otvorite novi nalog
Resetujte lozinku